Да ли ће дјеца 1. септембра кренути у школу – Шеховић: Већ готов дио дигиталних уџбеника

Просвјетни радници су једни од хероја кризе са коронавирусом. У то ваљда, више нико не сумња. Остављати своје породице у јеку епидемије да бисте се изложили суду јавности и учинили све што је до вас, је, без претјеривања, подвиг. И не само то. Они су, овим пројектом и комуникацијом на даљину са ђацима, по први пут заправо изнијели на видјело и родитељима и читавој јавности обим и значај свог посла, каже у интервјуу Побједи министар просвјете Дамир Шеховић.

Истиче да је сада сигуран да нико неће говорити да је то лак посао са пар часова дневно и три мјесеца годишњег одмора.

С обзиром на веома непогодну здравствену ситуацију, као и немогућност да предвидимо колико може трајати епидемија короне, да ли је образовни систем Црне Горе спреман да се наредна школска година започне онлајн предавањима?

Црногорски образовни систем се нада редовном почетку године, а спреман је за сваки сценарио. Наиме, у првом кризном периоду, у коме смо били много неспремнији на оно што нас чека него сада, показали смо да у свега недјељу дана можемо да направимо сасвим солидно премошћавање.

Додаћу и да смо у пар недјеља спровели не само #УчиДома, већ и организовали невјероватан е-упис на три нивоа образовања: вртићи, основне школе и средње школе.

А како смо, за свега пар недјеља, поставили те платформе, довољно говори и чињеница да је у вртиће уписано преко 23.000 дјеце без икаквих већих проблема. Упис у основне школе за око 7.000 првака такође је протекао одлично, као и први рок уписа у средње школе за око 7.000 полуматураната. Што значи да, у свакој евентуалној новој ситуацији, до које, надам се, ипак неће доћи, имамо и знање и инфраструктуру. Или, да будем још прецизнији: имамо план подршке за лош сценарио, али се спремамо за добар, казао је Шеховић за Побједу.

На питање овог листа, у којој су фази планови у вези са дигитализацијом и што она тачно подразумијева?

Шеховић је казао да увијек на почетку волим да истакне да је дигитализација све супротно од пасивизације дјеце.

„Министарство просвјете није толико површно да дјецу остави пред рачунарима и то назове дигитализацијом. Дигитализација је заправо процес буђења њихове маште и креативности кроз боље и интересантније представљање градива. Дакле, не смијемо имати погрешану перцепцију дигиталног. Од дигиталног можемо да направимо нешто у што ће наша дјеца бјежати, а на што ми нећемо имати никакав утицај, или пак нешто гдје ћемо их спремни дочекати на начин што их нећемо пустити да сами лутају цyбер-простором, већ ћемо у њему понудити знање, на њима близак начин.

Дигитализација, како је ми планирамо, иде у правцу стављања тачке на пуко репродуктивно учење, а у фокус ставља истинско разумијевање материје. Да будем прецизан: не може бити исто кад дјетету кажете да научи како се из сјемена развија биљка, и кад , поред теоријског дијела, пред собом добије потпуно реалну симулацију процеса, са прецизним објашњењима. Исто тако, биће му тешко да перципира улогу и начин функционисања централног нервног система, а да то јасно и тачно не визуелизује. То је оно о чему говоримо кад помињемо дигитализацију.

Дакле, дигитални уџбеници ће бити бесплатна допуна основној литератури, не наравно и њена замјена, која ће омогућити дјеци да разумију, а не само репродукују. Анестезирање дјеце од стваралачких и креативних нагона, који су продукт истинског разумијевања неке материје, заиста је злочин. То нећемо дозволити, јер се образовањем бавимо суштински, а не формално. Зато, кад све сведемо, драго ми је да могу да вам саопштим да смо већ урадили дио дигиталних ужбеника, те да ћемо их, заједно са комплетним концептом, убрзо, у наредних недјељу-двије, представити јавности“, нагласио је он.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: