Чувени руски геополитичар: Запад у шоку што Срби неће да се потчине – хоће да вас дотуку!
1 min read
Фото: Спутник/Лола Ђорђевић
Између Срба и Запада постоји судар менталитета, јер су се тамо суочили с народом који одбија да се потчини, што код њих изазива чуђење и жељу да га дотуку, каже познати руски геополитичар и универзитетски професор Фјодор Лукјанов. Упозорава и да ситуација у свету постаје све опаснија и да се приближавамо тачки после које можда неће бити повратка.
Овај водећи руски експерт за спољну политику и директор за научни рад Фонда за развој и подршку међународног клуба Валдај, на коме је чест гост руски председник Владимир Путин, у Београду је боравио поводом обележавања 25.годишњице НАТО агресије на Југославију. Како каже за Спутњик, ти догађаји из 1999. године су били веома важни за руско друштво.
– Ако то и није био тренутак кад је руско друштво прогледало, био је потрес, посебно за оне, а таквих је доста било, који су искрено сматрали да је будућност Русије везана за тесне односе са Западом. Али догодило се бомбардовање Београда и све што се дешавало било је когнитивна дисонанса – откуд то сад? Притом, скоро нико у Русији није могао да поверује у искреност разлога које су НАТО и САД износиле. После тога догодио се, не преокрет али јесте заокрет. И даље се следећих неколико година председник Русије, а тад је баш дошао на то место Владимир Путин, веома много трудио да успостави дугорочне стратешке односе са Западом. Искрено се трудио. Али од тога ништа није било.
Кад се осврнемо уназад, видимо да су догађаји на Балкану 90-их година били лабораторија у којој су испитиване методе које су касније свуда почеле нашироко да се примењују, од информативних провокација, па до ултиматума и примене силе, помало покварене и кукавичке примене, тако да се сведе на минимум ризик за себе: ми вас бомбардујемо, а ви нама ништа не можете. Затим је то примењено на многим местима. Русија последњих деценија сагледава догађаје далеко целовитије – напустили смо манир који су свима покушали да наметну Американци – они окрећу страницу, било коју, чак и ону која се тиче њих самих, и идемо даље. То има своје плусеве, али за њих. За друге нема, наша традиција је друкчија – ми не можемо да посматрамо историју као скуп видео клипова, ми је посматрамо као целину, а кад смо покушавали да не радимо тако испадало је веома лоше. И ево сад је јасно да је то јединствен процес који није завршен, али који је сада ушао у нову фазу.
Зашто су Срби и даље на мети Запада: бомбардовали су их, истерали из Хрватске, са Косова, па ни то није довољно?
-Ствар је у томе да на Западу очекују да им се покорите. Истерали су Србе, избомбардовали, Милошевића послали у затвор, он је тамо умро и тако даље. Има ли резултата? Да ли је Србија постала онаква какву су хтели? Није. Онда значи да то није довољно. У извесном смислу то је горе зато што кад постоји нека емоција, то да ето хоћемо да вас понизимо, ма како то чудно звучало, то је више људски. А овде постоји механицистички приступ: морате да се постројите. Ако нећете, ми ћемо вам објаснити, ако не разумете, натераћемо вас. Ако не можемо да вас натерамо, тераћемо вас још јаче. И у том смислу је пример Срба, не само Србије већ Срба у целини као заједнице, за Запад веома зачуђујући зато што се питају: па шта то они заправо хоће. Ту долази до неког судара менталитета јер кад се они суочавају с народом који одбија да се потчињава, понекад чак на своју штету, то изазива чуђење, природно, жељу да га дотуку.
У Москви се догодио стравичан терористички акт. Није први пут да се Русија с тим суочава, али у чему је разлика између овог и ранијих напада терориста?
