Чувајте се топлотног удара

Висока температура и влажност ваздуха изнад 50 одсто најчешћи су кривци за топлотни удар, а у највећем ризику су деца, старије особе, хронични болесници, али и сви који раде или дуго бораве на отвореном без одговарајуће заштите.

Професор др Соња Радаковић, начелник Сектора за превентивну медицину у Војномедицинској академији, каже да су ове групе у великом ризику током такозваних топлих таласа који трају више недеља:

– Висока температура код хронично оболелих изазива погоршање основне болести попут обољења срца, крвних судова, слабе мождане циркулације. Томе доприносе и смањено знојење код ових особа, слаба покретљивост и дехидратација.

Да би се спречио топлотни удар, потребно је водити рачуна о томе да се старије особе и мала деца не остављају саме у топлој средини, на пример у аутомобилу, где температура може да буде и до 50 степени целзијуса, као и да се на време предузме расхлађивање и обавезна надокнада течности.

Топлотни удар се најчешће описује као стање прегрејаности организма где унутрашња температура тела прелази 40 степени целзијуса. У пракси то значи да је у телу дошло до отказивања терморегулације, праћено тешком менталном дисфункцијом, без обзира на вредност телесне температуре. То стање је опасно, и у 17 до 70 одсто случајева може да се заврши кобно.

Пацијент са топлотним ударом, осим повишене унутрашње температуре, може да има конвулзије, кожа му је топла, црвена и сува. У тешким случајевима долази до шока, коме и отказивања функције унутрашњих органа (бубрега, јетре) са смртним исходом. Код преживелих могу заостати неуролошке и друге компликације, али је њихова учесталост и тежина знатно мања ако се третман започне на време.

• Када се прегреје организам, једини ефикасан начин за елиминацију топлоте је исправање зноја – напомиње проф. Радаковић.

– То је процес који омогућава трошење топлотне енергије из организма за претварање воде у водену пару. То значи да се елиминација топлоте постиже искључиво испаравањем зноја. С друге стране, зној који се накупља на површини коже цури или се упија у одећу уопште не доприноси губитку топлоте из организма, и на то треба увек мислити, а поготово у условима када је испаравање зноја отежано, на пример при високој влажности ваздуха, или при ношењу непропусне одеће.

Топлотни удар се, каже наша саговорница, најбоље може спречити уколико се најпре идентифкују особе у ризику: мала деца, гојазни, старији, неаклиматизовани, у слабој физичкој кондицији, који већ болују од болести праћене повишеном температуром, радници који обављају посао у топлој средини, посебно ако носе непропусну одећу.

• Они треба више да пију воде, а физичку активност, ако је неопходна, да планирају у хладнијем делу дана, или у сменама, где у паузама треба обезбедити расхлађивање и одмор. Такође, треба пажљиво пратити појаву првих знакова топлотне исцрпљености, која увек претходи топлотном удару, а то су раздражљивост, губитак концентрације, успорење рефлекса, главобоља, и правовремено предузети расхлађивање и надокнађивати течност. Уколико се пропусти да се реагује у том моменту, прегревање организма ће напредовати до појаве топлотног удара, када је лечење хитно и неизвесно, а свакако захтева болничке услове – наводи др Радаковић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: