Пише: Драгослав Дедовић
Постоји земља у којој један политичар газдује скоро три деценије. Земља у којој је на парламентарним изборима немогуће постало стварност. Земља у којој са живима гласају мртви, са присутнима одсутни.
Тако и овај пут. Мртви су испуњавали своју грађанску дужност бирајући углавном Газду. За дивно чудо, уз њих се на биралиштима појавише и одсутни грађани, који су истовремено седели у својим Франкфуртима и Минхенима за недељном трпезом. А понеки гласач је нудио личну карту или пасош на изнајмљивање. Рент-а-паспорт, такорећи.
Згранути посматрачи су се нагледали свега и свачега, и да није трагично било би смешно. Мале газде у бирачким одборима су за рачун Великог Газде позивали његове недисциплиноване фанове телефоном да гласају како су обећали. Гласно, да сви чују. Или су имали помоћнике у џиповима код биралишта који су бележили ко је ту, а ко још није дошао. Тај списак би могао после да се упореди са списком запослених по разним државним установама , предузећима и службама. Најлепше је било оно када су биралиште преселили у кафану, гласали су јавно и весело. А тек црногорски гастарбајтери у Италији, који су добили карте за трајект и џепарац, само да испуне своју грађанску дужност!
Међутим, ни полицијски апарат ништа није препустио случају.
Тајна служба је открила тајне токове огромне новчане подршке коју братска Русија исплаћује душманској опозицији. А онда је усред предизборне тишине ухапшен Братислав Дикић. Човек који је био велико полицијско мудо у Србији намерио са двадесеторицом да обара легитимну и легалну и омиљену власт. Спречен је државни удар. На дан избора Газда је изгледао као домаћа верзија Франца Фердинанда који правовремено хапси Гаврила Принципа и све младобосанце.
Газдин шеф електронских комуникација је на изборни дан искључио Вајбер, Ватсап, придавивши интернет. Каже човек да се споља мешају у изборни процес.
Али нисте у праву, речена земља се не зове Северна Кореја.
Иначе, демократски избори, до сада најслободнији за локалне прилике. Успех је очигледан – на биралишта је изашло фантастичних 73 одсто гласача. Упркос покојем шакетању није било мртвих (ако не рачунамо оне мртваце који су гласали, али у теолошком смислу они и нису мртви већ васкрсли).
Дакле, постоји једна земља са око 530 000 људи са правом гласа и 630 000 становника. Геронтократска Земља чудеса. У Немачкој која има озбиљан проблем „беле куге“ људи са правом гласа у односу на укупно становништво чине 76 одсто. У овој Земљи чудеса је то 84 одсто. Закључимо: Или на бирачким списковима постоји одређен број фантомских грађана или ће становништво Земље чудеса ускоро изумрети.
Газдино спољнополитичко образложење је познато – одлучно кретање у загрљај НАТО и ЕУ.
Унутрашњеполитичко обећање Газда назива „просперитет“, а народ мора то да преведе – још један мандат за ортачко-буразерски систем и богаћење Газдиног клана, партијских следбеника и пријатеља.
Да ли да одам да се главни протагониста те приче зове Мило Ђукановић, а његова Земља чудеса Црна Гора? То скоро никоме на овом језику не треба објашњавати.
Ипак, Мило, како га зову и пријатељи и противници, није рачунао са пат ситуацијом у којој би један глас могао да одлучи о његовој политичкој судбини. Маневарски простор му је битно сужен. И ако формира владу она ће да балансира на жици. Наравно, најјача странка ће покушати да придобије још понеку сателитску групацију и да посеје раздор унутар опозиције како би дан када ће се и у Црној Гори практично доказати принцип смењивости власти одложила за месец лимбург – кад се мајмуни буду шишали. Питање је да ли ће опозиција прихватити ту игру и да ли ће опет запасти у „природно” стање расцепканости.
Мило привремено остаје Газда у дубоко подељеној земљи. Но, и у овој бесконачној транзицији између Мила и Мила више него очигледно је да је он, мерено европским стандардима, постао проблем, а не решење.
(Извор: Дојче веле)
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Poštovani, želim samo da Vam ukažem na propust u tekstu, a koji često i mnoge Vaše kolege prave. Kada se govori o izbirima na bilo kom nivou vlasti, građani OSTVARUJU svoja Ustavom zagarantovana PRAVA, a nikako ne obavljaju građansku dužnost.Obaveza glasanja postoji u nekim drugim državama i njihovom ustavnom uređenju, jer samim neizlaskom na glasanje građanin biva sankcionisan na različite načine!
Duboko kriminalizovano drustvo, ne od juce. Milo je samo slag na tortu zla.
Milo i njegova klika”vladaju”kao sto je vladao i kralj Nikola.
U Crnoj su ugrozeni svi slobodomisleci i normalni gradjani bez obzira na nacionalnu pripadnost.
Skretanje tezista na nacionalno je dimna zavjesa na kojoj jasu i pozicija i opozicija. Odnosno njihove vodje i tako zamlacuju narod.
Sve ih treba smijeniti ili da podnesu ostavke.
Nema u CG slobodomisleći i normalnih građana postoje samo nacional šovinističke etničke grupe i maloumni sjevernjaci.
sve potpisujem, no su najgrdji juznjaci.