Црној Гори су потребни професионалци

Пише: Проф.др сц Војо Лаковић, декан факултета безбједоносних наука, ПИМ Универзитета Бања Лука

Црногорско друштво данас је саздано од контрадикторности више него икад. Нисам сигуран да ли је то последица чињенице да је и географија таква. Данас у Црној Гори имамо врхунске професионалце али и потпуне аматере у свим структурама друштва. Није тако страшно за једно друштво уколико је неки угоститељ или путар аматер уз дужно извињење, али је изузетно опасно уколико је то тако у службама безбедности. Данас, свима је јасно да у структурама безбедности имамо врхунски аматеризама и многобројни су примери тога.

Рецимо од изласка из државне заједнице 2006 Црна Гора има ратну морнарицу засновану на два патролна брода и фрегате П-33 и П-34. Бесмисленост овога је уочена тек прошле године када је и покренут поступак продаје ових бродова. Умјесто да су се користила искуства сличних медитеранских земаља који имају исту или сличну дужину обале и који су то ријешили неким савременим видом обалске страже и гдје поред чувања границе раде и спашавање на мору што њиховим државама доноси велика новчана средства. А код нас у последњих 14 година није ништа урађено да се формира брз, флексибилан и одржив систем очувања безбедности обале са пар брзих савремених глисера и пар хилихоптера и двије базе које ће контролисати комплетну обалу .

Поставља се логично питање ЗАШТО ништа није учињено по овом али и многим другим питањима безбедности становника и територије Црне Горе. Одговор на ово питање је наравно у нестручним, партијски постављеним кадровима али проблем је много дубљи. Црна Гора од свог постанка до данас није формирала институцију у којој би се школовали кадрови који би бринули о безбедности. Данас имамо Полицијску академију која треба да изводи стручно и специјалистичко усавршавање службеника и намјештеника Управе полиције, Министарства унутрашњих послова, Управе царина, Завода за извршење кривичних санкција, Војске Црне Горе и других безбједносних органа и служби. Ова јавна установа је виша стручна школа. Образовање у овој установи се завршава након само 2 године. Дакле о безбедности Црне Горе брину људи који имају мање формалног образовање од било кога у било којој другој струци. Зато је аматерски приступ безбедности постао правило. Поставља се питање шта треба учинити а одговор је једноставан, Полицијска академија мора постати вискошколска установа са три нивоа студија. Уколико би Полицијска академија била трансформисана у вискошколску установу, све потребе Црне Горе за образовањем стручњака у области безбедности биле би задовољене. Они који би завршили основне студије имали би 180 ЕЦТС бодова, након магистарских студија још 120 ЕЦТС а након докторских додатних 180 ЕЦТС.

Овај модел школовање би морао да буде праћен изменом уредни и правиника о систематизацији радних места у Управе полиције, Министарства унутрашњих послова, Управе царина, Завода за извршење кривичних санкција, Војске Црне Горе и других безбједносних органа и служби, а самим ти се смањио прегломазни безбедоносни апарат и оствариле велике уштеде у финансијама ЦГ. Уколико би се формирала високошколска установа која би била једина институција за академско школовање кадрова у области безбедности, као и за све видове стицања квалификација, квалитет знања односно стручност кадрова би се драматично повећао.

Ефекат овакве трансформације био би вишеструк: висока професионализација свих служби безбедности, висока мотивисаност кадрова јер би даље школовање било праћено напредовањем у служби.

Уколико нова Влада Црне Горе жели добро Црној Гори, сигурам сам да ће прво размишљати о безбедности свих становника и територије а самим тим и о трансформацији самих безбедносних служби и њиховог школовања.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: