Црногорско небо годинама без заштите: Војска никако да дочека НАТО али битно је само да су МИГ-ови далеко

На питање како би реаговала Војска ЦГ у случају да неки ваздухоплов повриједи црногорски ваздушни простор је једно од оних на које челници Министарства одбране по правилу занијеме.

Након непријатног ћутања креће прича да ту у помоћ ускаче НАТО, да ће се то ријешити кроз сарадњу са НАТО-ом, те да је управо то један од важних разлога зашто би Црна Гора требало да постане чланица НАТО-а.
„Нама не требају борбени авиони, НАТО ће чувати наше небо“, као папагаји су годинама понављали функционери Министарства одбране.

Лаицима то може зазвучати као разумно објашњење, али стварно стање је прилично далеко од тога.

Како нигдје нема бесплатног ручка, а посебно у НАТО-у, а систем заштите ваздушног простора који ће Црна Гора развијати кроз сарадњу са тим савезом коштаће грађане Црне Горе на десетине милиона евра. А могло је другачије.

Влада је још прије двије године одлучила да то питање рјешава кроз „интеграцију у НАТО“, односно препусти да се у Бриселу одлучи о моделу на који ће се чувати небо изнад Црне Горе. Иако је то једно од суштинских питања суверенитета сваке државе.

Изналажење оптималног модела интегрисаног система надзора и контроле ваздушног простора је флоскула која се провлачи кроз све стратешке одбрамбене документе које је Црна Гора донијела од 2006. године, али се тек недавно кренуло у конкретне активности.

И БиХ и Македонија су у сличној ситуацији као и Црна Гора, јер од када су независне државе немају ријешено питање заштите ваздушног простора. БиХ уопште не посједује борбене авионе, а Македонија је своја преостала четири “сухоја”, која су привремено чувала небо, приземљила средином ове године,

Зато су све три државе дио иницијативе НАТО за стварање заједничког система „паметне одбране”, у којој ће државе заједничким капацитетима рјешавати проблем заштите ваздушног простора. Од НАТО-а ће добити – студију.

Све остало ће морати да плате.

Распродали све само да докажу да не могу без НАТО-а

Од распада заједничке државе црногорско небо је потпуно незаштићено јер ВЦГ више нема борбену авијацију, систем радарске контроле заостао још из некадашње ЈНА је потпуно бескористан, а новца за нове, савремене радаре није било. До 2006. године црногорско небо је штитило ваздухопловство тадашње заједничке војске СЦГ, а најзначајнији ресурси, авиони и радари, по споразуму су припали Србији.

Након 2006. године, у војној бази у Голубовцима остало је 17 авиона типа Г4, четири “утве”, шест хеликоптера Ми-8 и исто толико хеликоптера типа “газела”. Иако већина тих ваздухоплова није била у набољем стању, са улагањима, много мањим него што ће коштати посао са НАТО-ом, Црна Гора је могла самостално да организује заштиту ваздушног простора.

Али Министарству одбране на челу са тадашњим министром Бором Вучинићем, то ни мало није одговарало. У наредних пет година својски су се потрудили да униште све ресурсе војне авијације како би „очистили терен“ за НАТО.

Прије три године Министарство одбране је продало пет авиона супергалеб(Г4) за нешто више од 250.000 долара. Свих пет авиона продато је државној компанији МДИ на повјерљивом тендеру за 50.000 долара по комаду, и сви су продати Хрватској.

Од хеликоптера црногорска војска је задржала и ремонтовала само пет газела, а остали су посљедњих пет година продати у дјеловима за симболичне износе.

Да случајно на остане било каква могућност да војна авијација у Црној Гори преузме посао који је природно припада, челници Министарства одбране су прије три године чак уступили шест авиона Г4 Србији. Заузврат су добили – личне досијее припадника ВЦГ.

Према процјенама стручњака, преосталих пет супергалебови су могли задовољити потребе самосталне контроле и надзора неба за државу величине Црне Горе. За такво рјешење су били и пилоти из ваздухопловне базе у Голубовцима и неколико пута су радили стрчне студије за Владу о оправданости такве одлуке.

Али Министарство одбране је било непоколебљиво у науму да то препусти НАТО-у.

Влада је прошле године одлучила да прода и посљедњих пет борбена авиона које је наслиједила од југословенске војске, чиме се и формално одрекла сваке могућности да самостално штити свој ваздушни простор.

Далеко су хрватски зракоплови од црногорског неба

Иако се у медијима појавила информација да ће црногорско небо штитити хрватски борбени авиони, текав сценарио тешко да је реалан. Хрватска држава и сама већ годинма озбиљно кубури са ограниченим ресурсима када је у питању ваздухопловство и противваздушна одбрана.

Иако су НАТО промотери у тој држави понављали исту причу као и црногорски, да ће уласком у тај савез сви проблеми бити ријешени, пет година од чланства у Алијанси Хрватска није ни близу да ријеши проблеме заштите сопственог неба.

МИГ-ови са којима располаже су при крају истека ресурса, исто је и са радарима, а најава за набавку нових авиона и нема јер за то држава нема новца. Да је ситуација са хрватском авијацијом озбиљна и да тешко да своје услуге може понудити Црној Гори, потврђује и чињеница да су посљедњих година војне власти те дражаве биле најгласнији заговорници поновног стварања „југословенског зрачног простора“ у којем би све државе заједнички учествовале у заштити неба. И заједнички финансирале набавку нове опреме.

Чак је бивша премијерка Јадранка Косор неколико пута путовала у Словенију не би ли са тамошњим властима договорила да се и Словеније укључи у тај програм. Иако словеначка Влада годинама услуге чувања неба плаћа Италији, јер нема сопствену авијацију, у Љубљани нијесу били заинтересовани да се укључе у заједнички програм са Хрватском, али и ни са Црном Гором, БиХ и Македонијом.

Након тога је НАТО ствари узео под своје и прије двије године на састанку министара одбране Јадранске повеље у Драчу донијета је одлука о формирању заједничке противваздушне одбране.

Ријеч је о БРААД иницијативи(Балкански регионални приступ питањима контроле и надзора ваздушног простора) која подразумијева да ће НАТО израдити стручну Студију о надзору ваздушног простора, а хрватско Министарство одбране је задужено за контакт између три остале државе и НАТО-а.

Бесплатне заштите неба неће бити уласком у НАТО, за то ће требати милиони

Иако већ седам година војни званичници понављају да Црној Гори нијесу потребни борбени авиони из бивше ЈНА, да држава нема новца да купи нове јер ће питање чувања неба бити ријешено кад Црна Гора постане чланица НАТО, никада званично нијесу саопштили колико ће то коштати државу. А прећутно се аминују неистине НАТО промотера на разним скуповима, да ће НАТО бесплатно чувати црногорско небо.

Само студија коју НАТО ради за државе региона коштаће 200.000 евра, а црногорски грађани ће морати да плате трећину тог износа.

Осим тога, у Сјевероатлантском савезу важи принцип да државе које немају своју авијацију, по повлашћеним финансијским условима ту услугу може да им пружи друга држава чланица. И то само за заштиту ваздушног простора изнад 3.000 метара, јер је остало држава дужна сама да обезбиједи.

Примјер за то је и недавни споразум који су потписале балтичке земље којима ће Чешка авијација, за пет милиона еура годишње, штитити ваздушни простор. Сличан примјер је и Словеније, која Италији од 2000. године плаћа милионе евра за заштиту ваздушног простора.

Србија једина има услове да чува сопствено небо

Србија је једина бивша југословенска република чија борбена авијација има капацитете за заштиту ваздушног простора.

Осим што је сачувала и обновила већину ресурса из бивше војске, успоставила сопстевни систем школовања и обуке ваздухопловаца, Србија посљедњих година убрзано модернизира своју авијацију.

Овог прољећа је донијета олука о куповини шест ловаца бомбардера МиГ29 М/М2 и два радарска ссистема. Борбене авионе и опрему Србија ће набавити у Русији, а требали би бити испоручени до краја ове године.

Ловац бомбардер МиГ-29 М7М2 најмодернији је војни авион који ће бити дио ваздушних снага неке од држава региона, а карактеристике су му импресивне. Детаљи о радарима које Србија набавља за сада нијесу објелодањени али ријеч је о систему којим је могуће надгледати цијели ваздушни простор не само Србије него и земаља региона.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: