Црногорски Стразбур
1 min read
Батрић Бабовић
Пише: Батрић Бабовић
Најљепши могући наслов за најтежу тему. Да није оваквих политика и политичких вратоломија просјечан грађанин Црне Горе независно од националне, вјерске или образовне припадности не би научио елементарну европску географију. Овако су сви сазнали да је Савјет Европе основало десет држава ( без Њемачке ) , да савјет Европе у једном дану давних 50-их година прошлог вијека прима Грчку и Турску, а почетком 21.вијека Азербејџан и Јерменију.
Ова организација у свом саставу има 47 држава са 820 милиона становника, уз годишњи буџет од 500 милиона евра. Савјет Европе није Европска Унија, није Европски савјет, нити је Савјет Европске Уније. Европска Унија је Брегзит. Или прецизније речено, Брегзит је растемељење Европске заједнице народа. Како и зашто, коме или чему сви изведени или процеси који су у току, сазнаће се у оптимално вријеме. Најкасније за 100, а најраније за 50 до 60 година. Правила светске политике имају временске зоне за отварања повјерљивих докумената. На тим дозирањима настају токови историје, и различита оправдања процеса у том раздобљу које остаје иза леђа догађаја.
Није са Стразбуром и тзв. Косовом све почело, кад је неовисна Црна Гора предмет посматрања тог међуодноса. Октобра 2008. Влада Црне Горе са Владом Сјеверне Македоније признала је једнострано проглашену независност јужне српске покрајине. У Подгорици је било отпора, сузаваца и на крају један штрајк глађу. Махатма српског народа водио је битку са животом за одбрану свете српске земље. Епилог је био сјајан. Ванвремена филмска прича и феномен који ће се изучавати у уџбеницима историје српског народа.
Након признавања од стране Владе, званична Црна Гора је дала подршку уласку јужне српске покрајине у Унеско. Пећка Патријаршија, Дечани, Будисавци, Призрен са древном историјом, Ђураковац и Царев Мост на Дриму по званичном црногорском гласу ушли су у „ косовску културну баштину“.
Историја Петра Другог Петровића Његоша и Краља Николе отишле су у заборав. Балкански ратови постали су нова вододјелница историјских токова са ове стране Проклетија. Ново доба са новом историјом, бездушје као станац изнад свих видова живота и историје. Све ово избројано усуд је данашњице у Црној Гори. Улазак у Унеско тзв. Косова одбранили су други. Црна Гора је дала глас да квазидржава добије квазикултурно наслеђе. Њен народ је 90% био против те одлуке. Нови Светски Поредак није милост. Лаж која има сатански циљ не моли Бога. Немилости су почетак и крај глобализама на најсаркастичнији начин, који је лијеп и пријемчив оку незаинтересованог посматрача .Дритан Абазовић када је доношена ова срамна одлука није био црногорски премијер. Он то данас јесте и наставља евроатланску и неке друге агенде давно дефинисаног магистралног тока. А магистралу су одредили Мило Ђукановић и нетрансформисано-нереформисани ДПС као послушници Квинте и глобалних центара моћи са Запада.