Др Момчило Д. Пејовић
Жено, појачај тај тон (на тв екрану), јер изгледа да добро не чух „неку мени чудну и за некога много важну вијест“, на коју без премишљања реаговах: „Није, ваљда, да се неко са нама спрда!? Па то је спрдња, људи!? Ма, је ли то могуће“? Знам, није 1. април! У том свом бунилу, стиже ми од стопанице потврдан одговор: „Добро си чуо, …“! Сједох, ка’ ошамућен!?
Устајем, (…) немам мира! Узимам оловку и папир да (за)биљежим „предлог закона … о почасном предсједнику…“!? Гледам и слушам, а својој жени као објашњавам да ће Филип бити „институција“ и „почасни предсједник Црне Горе“! А она ће, знајући ме: „Нећеш, ваљда, да опет пишеш! Заисто си се више написа’, ка’ поиједан историчар. То ти је узалудња работа и нико ти то не чита више“! Е оћу, рекох, (на)писати па макар га само ја читао, јер не могу (о)трпјети и то чудо које ће да се деси, а да не реагујем!
„Као гром из ведра неба“ одјекнула је вијест о „занимању“ и институцији „почасни предсједник“ и то наше малене и вјечне, зелене и еколошке Црне Горе са плаветним небом изнад! Каквих се све чуда у (про)европској Црној Гори, у претходне скоро три деценије, није издешавало (к)од „младих, лијепих и (још) паметних“, а ја се наслушао, нагледао и начитао, као и сви ми у маленој и еколошкој држави са око 640.000 становника!
Мислио сам да ме више неће, нити може, изненадити ни чуда која ће се дешавати наредних љета у Црној Гори. Преварих се!? Двије паралелне Цркве. Двије паралелне академије. Неколика службена језика, од којих је један са два нова слова! И све то у само три деценије!? А поврх свега тога био је „рат за мир“, па је „мир побиједио рат“! А онај, који је био идејни вођа „рата за мир“ и писац да је „рат побиједио мир“ признао је да је био вођа криминалне организације у (про)европској, економски просперитетној и еколошкој Црној Гори у којој нема криминалних организација, ни у друштву нити на државном нивоу!?
„Обновили“ су државу, добили су оца нације, ушли су у НАТО, и на чекању су пред вратима ЕУ. Ах, људи помозите да се то једном све разлучи и постави на своја мјеста, макар неко од нас историчара!
Реформисали су, по неколико пута, све што су могли: војску, здравство, школство и судство. Донијели и усвојили преко 5000 (ј)европских закона, који говоре о демократији!? Превели на стотине хиљада страница са „инглешког“ на црногорски језик!
Са транзицијом су завршили, тако што су све (рас)продали разноразним страним и домаћим инвеститорима, и наравно шеицима. Само су бројчано увећали државни апарат – администрацију и полицију, наравно са чланским картама своје најбројније и најмоћније странке некада зване СКЈ-у, а мало касније промијенили јој назив у ДПС! То се све зове ДЕМОКРАТИЈА једне власти са незамјенљивима из генерације „млади, лијепи и (још) паметни“. Е виђи, много је, па и нек’ је за једну вјечну и малену, а јуначку Црну Гору! Не само да је много, него је и премного на леђима грађана једне еколошке и јуначке (про)европске Црне Горе па да је за цијели 21. вијек.
Размишљам, о томе коме је могла пасти на ум тако „женијална“ мисао – идеја? Тај који је то смислио само је могао бити човјек нових (ев)ропских схватања, а по вокацији економиста и правник!? Не познајем таквога човјека, а да је у својству предсједника еколошке и јуначке Црне Горе! Знам да је један званични предсједник, садашњи односно новоизабрани, дипломирани економиста. А други, одлазећи, али новоуспостављени „почасни предсједник“, такође малене и еколошке, а јуначке и не криминализоване државе Црне Горе дипломирани правник и још адвокат.
Вјерујем да су дуго сондирали терен за такву „женијалну“ идеју у циљу реализацији те новостворене и новоотворене институције! Питам се, кад би могло бити вријеме настанка такве идеје? Паде ми на памет да се то могло десити у времену премишљања којега ће кандидата предложити најодговорнији у чланству ДПС-а, јер су мало каснили са пр(иј)едлогом кандидата за предсједничке изборе, који су били заказани за 15. април текуће године! Мада не мора то бити тако! Можда су и пожурили, барем гледајући по пр(иј)едлогу за предсједничког кандидата. По оној народној изреци „све што је брзо и кусо је“!
На први мах, учиње ми се да и није лоша та „женијална“ идеја донијета на брзину и одмах, непуних 15 дана послије предсједничких избора!
Државу Црну Гору ће да воде или са њоме да управљају паралелно два предсједника!? Један ће предсједник бити званични, а други ће бити незванични али „почасни предсједник“?
Тек ми сада бива јасније зашто су уведена два нова слова у новоуведеном и званичном – службеном „црногорском језику“!? Дакле, творац те нове институције „почасни предсједник“ имао је, све ми се чини, визију још поодавно!?
Један ће предсједник у својству званичног предсједника говорити службеним „црногорским језиком“, а други предсједник у својству незваничног „почасног предсједника“ имаће могућност да говори српским језиком или осталим језицима у службеној употреби. То и није лоша замисао, ако је ријеч о томе. Међутим, шта ћемо са онима који су друге вјере и нације? Наравно, све ће бити уређено важећим прописима и законима државе Црне Горе на челу са два предсједника!?
Не знам, али вјерујем да Устав Црне Горе неће требати мијењати због постојања предсједничког двојца, иако тога нема у садашњим условима! Устав ће се уредити баш онако како њима – предсједницима буде одговарало, а да надлежности и једног и другог буду раздвојене по потреби!
Много је питања која ми тренутно падају на памет. На примјер: „Да ли ће предсједници, званични и почасни, сјеђети на двије столице у једној просторији или ће сјеђети у једној фотељи са двије просторије? Све је могуће у нашој еколошкој и маленој, али јуначкој и транспарентној Црној Гори! Е то се зове еколошка Црна Гора, са два предсједника и једном столицом односно фотељом као двосједом!
Рекох да ми се, намах, учиње о не тако лошој визији – „женијалној“ идеји, посебно када је у питању постојање двије Цркве! Званични предсједник ће ићи у Црногорску православну цркву, регистровану као НВО у полицијској станици, а незванични односно „почасни предсједник“ ће ићи са другим дијелом грађана у Црногорску минтрополију или Српску православну цркву!?
Такође, неће бити ништа необично ни када је ријеч о посјетама научним установама или академијама. У том случају ће званични предсједник ићи у ДАНУ, регистровану као НВО, а „почасни предсједник“ у ЦАНУ, и сви ће бити више него задовољни, јер ће имати испред себе по једног предсједника државе Црне Горе, као заштитника!
И да не дужим више, јер много је питања која се сада отварају увођењем нове неуставне институције „почасни предсједник“ еколошке и јуначке државе Црне Горе.
Кад се дубље и озбиљније размисли онда се мора рећи да је идеја и усвојени пр(иј)едлог зак(л)она о „почасном предсједнику“ једна бесмислена и неодржива институција која само нарушава углед званичног предсједника државе Црне Горе. То је тако, ако ћемо зборити право, аргументовано и на законима да је основано, а уједно да је у пракси одрживо.
Ево неколико разлога за наведено. Прво, под претпоставком да све буде како је и зацртано од стране идејног творца и реализатора, новоуведена институција, титула и „занимање“ „почасни предсједник“ државе Црне Горе добрим дијелом деградира, дерогира или блаже речено умањује званичну улогу званичног предсједника Црне Горе пред државницима Европе и свијета самим чином његовог постојања као институције. То је неспорно и не може се ничим бранити, па ни (каквим) заслугама или правним прописима и посебно праксом. Није ваљда да ће еколошка и јуначка држава Црна Гора бити та која је прва дошла на „женијалну“ идеју и уједно је реализовала, а њен ефекат биће као са „првом еколошком државом“!
Друго, такође, важно питање је представљање или заступање спољне политике еколошке и јуначке Црне Горе пред државницима Европе и свијета, а уз постојање института „почасног предсједника“ који не може бити уз званичног предсједника Црне Горе.
Треће, ко ће, од два предсједника, званичног и „почасног“, заступати еколошку и јуначку Црну Гору у Уједињеним нацијама или пред Западом и Истоком.? Да ли ће званични предсједник бити опредијељен и задужен за Запад а „почасни предсједник“ за Исток? Какве су и да ли су подијељене интересне сфере и једног и другог „предсједника“ еколошке и јуначке Црне Горе?
Даља елаборација бројних питања која се намећу одвела би нас у бесмисленост о постојању институције „почасни предсједник“ еколошке и јуначке Црнме Горе, а што ће се убрзо и показати као чист дилентатизам једне гарнитуре власти од доласка генерације „млади, лијепи и (још) паметни“. Просто речено, неодрживо је у пракси ма колико било оправдано и корисно за једног човјека и за његов државнички допринос и вјечну захвалност да је све што је радио било у „корист грађана Црне Горе“!
И на самом крају, не могу се отети утиску да не упоредим овај политички и државнички црногорски и јединствени политичко – спортски „предсједнички двојац“ са веслачким „двојцем без кормилара“, који ће бити у дилеми током свога радног ангажовања у петогодишњем мандататном периоду „веслајући“ еколошком и јуначком Црном Гором уздуж и попријеко у региону и шире, како да управља „чамцем – државом Црном Гором“ без без кормилара? Да ли ће током свога политичког и државничког рада и управљања користити „РИМЕН ЧАМАЦ“ или „СКУЛ ЧАМАЦ“ с обзиром на њихову специфичну тежину или ће и један и други предједник бити у улози СКИФ-а велача како пред грађанима еколошке и јуначке Црне Горе тако и пред европским и свјетским државницима, а све у интересу доживотне и вјечне захвалности за „добробит“ коју су учинили у протекле три деценије!?
Државнички и „предсједнички двојац без кормилара“ управљаће грађанима Црне Горе веслајући (их) уздуж и попријеко за интересе њихове личне и вјечне све до биолошког њиховог нестанка, било са једном руком и једним веслом или са двије руке и два весла а све понаособ како им када буде одговарало, па макар веслали у два различита правца као и до сада!
„Да живимо боље“, „Ми знамо како“, другачије не може бити никако за наредне три деценије. Мисле: „Све (је) вјечно“ а не знају да трају само „до једне судње уре“! А, до тада, грађанима Црне Горе, нека је свевишњи, Бог, у помоћ!!!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Živa istina.Da nije tragično bilo bi smiješno…Nekima je i smiješno jer žive nikad bolje.