Црногорски фашизам и антифашизам: Има ли нам спаса
1 min read
Сретен Смоловић
Пише: Сретен Смоловић
Црна Гора је по много чему земља чуда. Бог нам је дао простор нестварних љепота и некакву „преврнуту“ памет, да се стално дијелимо и о јаду забављамо. Дугачак је списак наших трагичних подјела. Циљ ми је да дам један поглед на нашу данашњу муку и да запитам и себе и вас: „има ли нам спаса“?
Скоро да нема дана кад разни паметњаковићи не причају о фашизму и антифашизму. И све наопако, и све побркано!
Покушаћу да за објашњење узмем један примјер. Недавно смо видјели, како један несрећник у Никшићу, запи*ава споменик легендарном Љубу Чупићу. Брука и срамота, која заслужује највећу казну!
И ко су били најгрлатији Љубови бранитељи? Они, који су одавно запи*али и данас запишавају све принципе, из којих се родио онај легендарни осмијех!

Потичем из породице и братства које је дало велики допринос покрету којем је Љубо припадао. У мојој кући су двије споменице, од два моја стрица. Трећи је преживио, а отац ми је био мањи од пушке, па није могао бити са браћом! За које принципе су они гинули?
– борба против Трећег рајха, за част и слободу
– безгранична љубав и сарадња са Русијом (без тога покрет не би био онако масован!)