Црногорски држављани комуницирају са вехабијама у БиХ

Безбједносне агенције у региону сарађују и не постоји могућност да држављанин Црне Горе буде припадник вехабијског покрета, а да црногорске безбједносне агенције не буду обавијештене о томе, саопштио је министар сигурности Босне и Херцеговине (БиХ), Драган Мекић.

Упитан да ли међу припадницима вехабинског покрета у БиХ има чланова из Црне Горе, Мекић је рекао да, међу њих четири хиљаде, има.

Он је, на конференцији за новинаре, након састанка министара и директора полиције Црне Горе, Србије и БиХ у Подгорици, објаснио да има особа из Србије и Црне Горе које су припадале вехабијском екстремном покрету.

Мекић је навео да постоји сарадња између безбједносних агенција. „Не постоји уопште могућност да буде једна особа из Црне Горе која припада тим радикалним круговима, а да ми о томе не упознамо црногорске безбједности агенције“.

„Било је одређених комуникација између припадника вехабијског покрета који су као држављани Црне Горе долазили у БиХ. Ми смо их тако евидентирали и о томе смо обавјештавали црногорску страну и они представљају реално пријетњу да се могу регрутовати“, рекао је он.

Мекић је казао да се појављивао низ разних спекулација када је у питању обука, регрутовање и укупан број чланова.

Он је навео да не жели да крије ниједну ствар и чињеницу, јер ће, како је додао, то ескалирати, само је питање гдје, кад и на који начин.

Према његовим ријечима, у медијима се писало да постоји око четири хиљаде припадника ИСИЛ-а и неке локалне заједнице у којима се врши припрема чланова ИСИЛ-е за учешће у рату и неким терористичким дјелатности.

„То није тачно“, поручио је Мекић, наводећи да око 300 држављана БиХ на ратишту у Сирији и Ираку, њих 50 се вратило, а 30 их је погинуло.

Чињеница је, како је навео, да има припадника вехабијских радикалних покрета који практикују радикалан облик религије.

„Они представљају пријетњу и могућност да се из тих кругова регрутује одређени број људи који ће учествовати на страним ратиштима или евентуално прибјећи терористичким активностима“, објаснио је Мекић, понављајући да не постоје кампови гдје се врши специјалистичка или било каква обука везана за регрутовање тих кадрова у БиХ.

Упитан о томе у колико случајева нерасвијетљених убистава која су се догодила на територији Црне Горе помажу црногорским колегама, он је казао да постоје одређене оперативне индиције да би извршилац тог кривичног дјела могао да се крије у БиХ, тачније у Сарајеву.

„Искористићемо све могућности да ту особу пронађемо, предамо и вратимо црногорским властима уколико се она крије у криминалним и другим круговима у БиХ“, поручио је Мекић.

Упитан како напредује истрага о нападу на премијера Србије, Александра Вучића, он је казао су безбједносне агенције те државе идентификовале око 20 особа за које, како је навео Мекић, постоје чврсти материјални докази да су учествовали у том нападу.

„При крају смо комплетне истраге тог догађаја, доставили смо цјелокупну документацију Тужилаштву БиХ и очекујем да ће оно брзо реаговати“, казао је Мекић, додајући да се за одређени број особа претпоставља да су са простора Србије.

Црногорски министар унутрашњих послова, Рашко Коњевић је, на питање када ће бити потписан уговор о разграничењу са Косовом, казао да разговори о томе напредују добром динамиком и да је потребно вријеме као и у случају БиХ.

„За овакву врсту сложених послова као што су међудржавна разграничења потребно је вријеме, то је кључна ствар. Те се ствари полако приводе крају“, објаснио је Коњевић.

Упитан када ће почети преговори о уговору о разграничењу са Србијом, он је казао да се са колегом из Србије, Небојшом Стефановићем сагласио да ће се, у зависности од динамике рада Министарстава, ти разговори наставити.

Према ријечима Коњевића, црногорска и српска експертска група, доминантно из Министарства унутрашњих послова, завршиле елаборат о запречавању 88 споредних путева на граници двије државе.

„Сигуран сам да ћемо наћи договор везано за споразум о пограничном промету, јер је он изузетно важан за грађане и Србије и Црне Горе који живе у пограничном подручју“, појаснио је Коњевић.

Стефановић је казао да су односи двије државе толико добри да све рјешавају договором.

„Не вјерујем да ће бити неких озбиљних проблема“, поручио је он.

Упитан о томе да ли га плаши арбитражни скандал у вези са Пиранским заливом уочи одлуке о томе да ли ће се о Превлаци можда одлучивати на арбитражи и има ли неких нових детаља о Превлаци, Коњевић је казао да је то питање и све оно што је везано са разграничење са Хрватском у надлежности Министарства вањских послова.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: