Црна Горо, правна моро

Пише: Мишо Вујовић

Дуг је пут од племенског правдољубља до правне државе. Племенско право почивало је на обичају утемељеном у моралним нормама; правна држава треба да почива на закону утемељеном у једнакости.

Нажалост, у Црној Гори, упркос демократски уређеном законодавству, систем се још није уздигао изнад права јачег. Док осуђеници на вишедеценијске казне нестају пред очима чувара закона, а појединци са вишетомним досијеима демонстрирају сопствену недодирљивост, правда налази снагу да процесуира бившу министарку културе Весне Братић. Правницима није познат релевантан случај у којем је министар кривично осуђен искључиво због селективног разрешења директора у сличним околностима — без доказаних елемената злоупотребе овлашћења, противправне користи или дискриминационе намере.

Такво поступање може бити: – незаконито у управном смислу; – супротно начелу једнакости; – основ за поништај одлуке; – разлог за управни спор или уставну жалбу. Али кривична одговорност настаје тек када се докаже злоупотреба службених овлашћења са противправним циљем и конкретном штетом. То је граница. Границе постоје да би систем остао систем, а не средство. Братић се замерила јер је покушала да уклони партијске комесаре из образовног система — људе чији је дугогодишњи утицај у школама и институцијама дубоко поларизовао и затровао друштвени простор. О томе се може водити политичка расправа. Али правосуђе није место за политички реванш. У магли транзиције њено име постаје тест за систем. Питање није да ли се неко слаже са њеним ставовима. Питање је — како се тумачи закон. Ако административна одлука постане кривично дело без доказане користи, намере или дискриминације, онда проблем није у министру — већ у стандарду. Када се правни праг спусти прениско, он више не раздваја закон од политике. Да ли се поступање тумачи строжије зато што неко није „наш“? Да ли је селективност у разрешењима већи грех од селективности у примени закона? У држави зрелих институција, суд не одмерава ставове — већ доказе. Не испитује идеологију — већ намеру и последицу. Ако постоје елементи злоупотребе — нека се докажу. Ако их нема — нека право остане право. Црна Горо, правна моро, најопаснија магла није идеолошка — већ правна. И није то само магла, већ муљ у којем се губи мера. Јер кад се замути стандард кривичне одговорности, више нико није сигуран да ли ће му се судити због радње или због припадања.