Црна Гора у раљама ДПС-а: Отети од сиротиње – наградити тајкуне

Нова црногорска влада на челу са премијером Душком Марковићем потрудила се да грађанима за почетак 2017. године поклони новогодишњи „пакет штедње“, који поред замрзавања и смањења зарада у јавном сектору, доноси и укидање дјечијих додатака за најугроженије, као и смањење накнада за мајке са троје и више дјеце.

Нарочито је полемику изазвала констатација премијера, који је на критике јавности да је држава новим мјерама најмање ударила на богате, одговорио да се заправо ради о чистој демагогији и популизму, тврдећи да су црногорски тајкуни у ствари „бизнис елите“, какве по ријечима премијера, „имају све економски развијене државе“.

Говорећи о новим мјерама црногорске владе и последицама по Црну Гору, економски експерт Младеном Бојанићем за Спутњик објашњава да је већ у првим изјавама премијер Марковић потврдио да је нова влада — влада континуитета, и да нови премијер само наставља политику коју је Ђукановић спроводио више од двије деценије.

Према његовим ријечима, то се све одвија кроз новчане прилоге представника бизнис елита као физичких лица ка ДПС, до запошљавања кадрова ДПС, и наравно форсирања истих људи, притискања уочи избора и за вријеме избора да гласају и да одржавају ту политичку (ДПС) елиту. Како додаје, у питању је „апсолутна симбиоза која траје више од двије деценије“.

Како појашњава Бојанић, ситуација у којој држава прави и креира законе да би богате чинила још богатијим, с намјером да се након тога наводно то њихово богатство даље прелива, односно капље на ниже слојеве, у економској теорији се назива – „економија капања“.

„И та ’економија капања‘ је у ствари једна преварна економија у којој само наизглед постоји намјера да се помогне нижим слојевима, а у ствари, све вријеме сво то богатство и један енорман, огроман дио остаје увијек код богатих, и то је нешто што ће, ако се настави, у Црној Гори довести до све већих социјалних раслојавања“, прецизира саговорник Спутњика.

Како додаје, то није ништа ново, већ је то нешто што се дешава последњих 20-30 година у свјетској економији, када се након златне ере капитализма између 1950. и 1980. године и општег раста БДП-а и благостања у свим водећим капиталистичким земљама, приступило новом моделу „Чикашке школе“ од ′70-их година па наовамо, која је потпуно окренула причу да само треба богатима да се помаже, а онда ће они помоћи, односно преусмјерити њихово богатство даље ка свим социјалним слојевима.

„Ово је нешто што се није показало као успјешно у пракси. Преполовљен је у последње 2-3 деценије раст БДП-а, и не само да је преполовљен него је настало огромно социјално раслојавање становништва. Дакле, богати су постали још богатији, а сиромашни још сиромашнији. Црна Гора, нажалост, умјесто да преузме државу благостања, како јој и Устав дефинише да је држава социјалне правде  – она ради потпуно супротно од онога што јој је и Уставом предвиђено. И парадокс је још већи да је на власти Демократска партија социјалиста, дакле – партија која има назив ’социјалисти‘ спроводи потпуно један ’вулгарни капитализам‘ у Црној Гори“, јасан је Бојанић.

Ради прецизнијег схватања, Бојанић наглашава да је потпуно јасно да нема равномјерне расподјеле, нити се ико залаже за равномјерну расподјелу богатства, али се треба залагати за – „правичну“ расподјелу. А правично, како каже „значи давање способнима, а не онима који су ближи владајућој елити“.

Како додаје, нема политичке стабилности уколико нема економске стабилности. А да би постојала економска стабилност у земљи нужно је да постоји једна јака средња класа, јер јаз између богатих и сиромашних ће увијек да се заврши проблемима. Некада се то кроз историју завршавало револуцијама, некада такозваним „прољећима“, али једно је сигурно –  „огромна разлика у богатству је увијек водила турбуленцијама“.

„Прича како ће да расте бруто производ, чак и да је тачна, апсолутно не значи да ће то утицати на повећање стандарда великог броја становништва, јер, како каже Тома Пикети, ’бруто производ није плима па да подигне сваку барку‘. Дакле, уколико и расте бруто производ, умјесто да се смање социјалне разлике, оне ће се под оваквом политиком све више појачати“, наглашава Бојанић.

Бојанић је такође сагласан и са оним економским теоретичарима који кажу да у земљама са ниском стопом владавине права као што је Црна Гора, стране инвестиције не да неће допринијети уједначавању прихода свих грађана већ ће се десити управо супротно, што је и случај у Црној Гори.

„Раст страних инвестиција код овако ниске владавине права увијек иде у корист малог броја грађана који су блиски владајућој елити, производњи монопола и процвату корупције“, закључује саговорник Спутњика.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: