Црна Гора – статистичка грешка у НАТО машинерији: Три одсто за туђу одбрану!

Уколико Влада Црне Горе прихвати захтјев Министарства одбране да издваја чак три одсто БДП-а за потребе одбране, наша држава ће и званично постати највећи донатор НАТО пакта у односу на своје реалне капацитете. И то у моменту кад економија стагнира, кад се држава задужује, а народ све чешће бира егзистенцију ван граница сопствене домовине.

Према подацима Монстата, БДП Црне Горе у 2023. износио је нешто мање од седам милијарди евра. То значи да би увођењем трошења три одсто БДП-а за одбрану, војни буџет порастао на најмање 210 милиона евра, а у наредним годинама чак и преко 246 милиона евра, колико се пројектује за 2026. годину, објавиле су подгоричке Вијести

Поставља се питање: коју војску финансирамо и против кога се бранимо?

Према јавним подацима, Војска Црне Горе броји око 2.000 активних припадника, укључујући и официре. Ако се предложени буџет од 246 милиона евра подијели на овај број, долазимо до фрапантне цифре: преко 120.000 евра по војнику годишње. А уз то, ВЦГ нема авијацију, нема тенкове, нема системе ПВО. Шта се, дакле, финансира тим новцем поред нагомиланог бирократског апарата у МО?

Одговор је прост: финансира се НАТО агенда, а не црногорска одбрана.

Министарство одбране, на челу са Драганом Краповићем, већ је најавило подршку плановима НАТО-а, укључујући и могуће слање црногорских војника да обучавају украјинске трупе у рату против Русије. Овим чином, Црна Гора се позиционира као саучесник у геополитичким сукобима туђих интереса.

Док су чак и највеће чланице НАТО-а годинама одбијале да достигну праг од два одсто БДП-а, сада се од мале Црне Горе тражи не само да стигне тај праг, него и да га премаши или се ради о трчању пред руду, полтронству склоним, црногорских политичара. Предлози се крећу и до 3,5% БДП-а, а у неким сценаријима чак и пет одсто, што ниједна чланица не издваја – осим САД.

Али, Црна Гора то “мора”, јер се наш тзв. кредибилитет унутар пакта мјери процентима, а не реалним капацитетима. И то све у моменту кад се држава задужује 75 милиона евра како би испунила “НАТО циљеве способности” – што у преводу значи куповину бродова, оружја и опреме која ће служити туђим потребама, не црногорској безбједности.

Придружујући се НАТО пакту 2017. године, мимо воље својих грађана, Црна Гора је напустила вјековну позицију неутралности и историјског пријатељства са Русијом. Данас, упркос чињеници да никаква пријетња нашој територији не постоји, држава се сваке године све дубље утапа у савезничке авантуре које немају везе са интересима грађана.

Умјесто да развија економију, инфраструктуру, здравство или образовање, Црна Гора постаје “статистичка грешка” у ратној машинерији НАТО-а, али са непропорционалним улагањима.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: