Амбиција црногорског премијера Дритана Абазовића да уз подршку америчких лобиста земљу држи „мало ближе Капитол хилу и Бијелој кући“ пала је у воду послије пола године.
Уговор о лобирању у Сједињеним Америчким Државама (САД) са компанијом Бипартизан солутионс, америчко-израелског политичког аналитичара Мичела Барака, потписан је у децембру 2022. на годину дана.
Мјесец касније, јануара 2023., Абазовић је на сједници Владе образложио потребу за лобирањем:
„Дефинитино морамо да будемо мало ближе Капитол хилу и Бијелој кући.“
Овај уговор, Влада је раскинула крајем маја, искориштивши клаузулу која је предвиђала да се он може раскинути у том периоду.
Из кабинета премијера нису одговорили на питања Радија Слободна Европа (РСЕ) због чега је конкретно раскинут уговор са Бипартизан солутионс.
У документу у који је РСЕ имала увид, Абазовић је кратко обавјестио Барака да не могу наставити сарадњу имајући у виду да ће јунски парламентарни избори резултирати избором нове Владе.
„Када и уколико се створи одговарајућа политичка клима, увјерени смо да ће бити прилике да наставимо сарадњу“, наводи се у допису Абазовића.
Због чега је ангажован лобиста
Како се наводи у уговору који је раскинут, циљ лобирања био је да „охрабри администрацију предсједника Џоа Бајдена и Конгрес да доносе одлуке које подржавају позицију Црне Горе у вези неколико кључних питања“.
Та питања су, наводи се, односи са САД и НАТО, европске интеграције, изазови везани за Русију и борба против корупције.
Иначе, уговори о лобирању су уобичајена пракса у САД, а детаљи о њима објављују се на интернет страници Акта о регистрацији страних агената (ФАРА) при америчком Министарству правде.
Бипартизан солутионс требало је да допринесе, између осталог, јачању „јединствене регионалне позиције Црне Горе“ као „моста између САД и Балкана“.
Упознавање Абазовића и Барака
Договорена мјесечна надокнада за услуге износила је 35.000 долара, а овај износ покрива све трошкове осим повратног путовања представника Бипартизан солутионс до Подгорице, стоји у документу објављеном на интернет страници црногорске Владе.
Споразум је, иначе, потписан између двије Абазовићеве посјете Америци – у септембру 2022. и марту 2023. године.
Управо је током прве посјете дошло до упознавања Абазовића и Барака.
„Барак је помагао у организовању неких састанака за премијера у Вашингтону и Њујорку, укључујући са Међународним републиканским институтом (ИРИ) и Конференцијом предсједника великих јеврејских организација“, наводи се у документу на страници ФАРА.
Два мјесеца након тога Барак ће основати компанију Бипартизан солутионс, а онда у децембру потписати споразум са црногорском Владом.
Сам Барак за РСЕ каже да је са премијером ступио у контакт преко заједничког пријатеља који га је замолио да помогне Абазовићу у организовању неких састанака током посјете САД септембра 2022. Није желио да наведе име пријатеља.
„Провео сам сате на састанцима преко Зоома са кабинетом премијера и организовао састанке за премијера“, казао је он, додајући да су такође расправљали о стратешком комуницирању за потребе америчке јавности.
Барак је истакао да за то није био плаћен, али да мисли да су напори уложени у том периоду утицали да дође до потписивања споразума.
Ко је лобиста Мичел Барак?
Барак је у Вашингтону струдирао политичке науке и психологију на Универзитету Џорџ Вашингтон, а у америчким медијима је углавном присутан као политички аналитичар и истраживач јавног мњења.
Међутим, из његове биографије се може видјети да је највећи дио каријере провео у Израелу, гдје и сада живи.
Он је, између осталог, био савјетник за међународне медије израелског предсједника Шимона Переса, писао говоре за премијера Аријела Шарона, а 1990-их помоћник садашњег премијера Бењамина Нетањахуа.
Иначе, власник је КЕЕВООН Ресеарцх, Стратегy & Цоммуницатионс, компаније са сједиштем у Јерусалиму која се бави истраживањима и политичком комуникацијом.
Црна Гора, међутим, није његово прво регионално искуство.
Наиме, у првој Влади Србије Ане Брнабић био је савјетник министра без портфеља задуженог за иновације и технолошки развој Ненада Поповића од јула 2017. до септембра 2018. године.
Навео је да је кабинет српског министра постао „велика сила у промовисању иновација и предузетништва у земљи“ и да су успоставили заједничке пројекте са Израелом, САД, Русијом, Кином и другим земљама.
Државне институције и министарства у Србији нису извјештавали о његовим активностима.
Осим Бипартизан солутионс, не наводи се његово друго искуство са лобирањем у САД.
Барак, међутим, тврди да има вишедеценијско искуство у лобирању. Такође истиче да једна од особа из његовог тима која је радила на случају Црне Горе има године искуства на Капитол хилу.
„Веома смо добро покривени у том дијелу и постигли смо током лобирања бројне успјехе“, казао је он за РСЕ.
Шта је радио Бипартизан солутионс за Црну Гору
Бипартизан солутионс је пријавио америчкој ФАРА да је до краја маја имао око 20 активности, које су се углавном односиле на контакте са великим медијским кућама као што су Политико, Њујорк тајмс, Ројтерс и Фокс њуз.
Са њиховим новинарима се радило на уговарању интервјуа са премијером или су информисани о дешавањима у Црној Гори.
Два састанка односила су се на тему изградње терминала течног природног гаса (ЛНГ) у Луци Бар, од којих је један одржан у амбасади у Вашингтону у присутву министра финансија Александра Дамјановића.
Влада Црне Горе ће средином маја потписати меморандум са двије компаније из САД о изградњи терминала за ЛНГ.
Уговарана је посјета и сарадња са Универзитетима Џорџ Вашингтон и Џорџ Мејсон, али и разговарано са Скотом Мастиком из Међународног републиканског института уочи посјете предсједнице Скупштине Данијеле Ђуровић.
Ђуровић се током посјете Америци у мају сусрела са Мастиком и представницима Универзитета Џорџ Вашингтон.
„За кратко време, уз низ изазова, успјели смо да урадимо много у име Владе Црне Горе“, оцијенио је Барак за РСЕ, наводећи да се нада наставку сарадње.
Црногорска Влада је за пола године ангажмана Бараку исплатила мало више од 206.500 долара.
Он је пријавио да је у периоду лобирања за Црну Гору имао непуних 140.000 долара трошкова, од чега су више од половине услуге Баракове друге компаније КЕЕВООН.
На питање на којим пословима је ангажовао властиту компанију, Барак је казао да је КЕЕВООН „пружао стратешки консалтинг и управљање пројектом лобирања“.
На анализе консултантске групе Wатермарк утрошено је око 26.000 долара, преко 20.000 на летове из Израела до Америке са смјештајем, а преко 10.000 закуп канцеларија.
Историја црногорског лобирања
Црна Гора је прве лобисте ангажовала 1995. године, у вријеме Влада премијера Мила Ђукановића. Тада су приоритети били другачији.
„Циљ овог ангажмана је помоћ Црној Гори да одређену имовину, тренутно ‘замрзнуту’ као резултат санкција САД и Уједињених нација, одмрзне“, наводи се у уговору из те године на интернет страници ФАРА.
Црна Гора, која је тада са Србијом чинила Савезну Републику Југославију, нашла се 1992. на мети међународних санкција због улоге предсједника Србије Слободана Милошевића у ратовима у региону.
Ангажована компанија је потом била задужена да помогне Црној Гори у продаји те имовине.
Црна Гора је без престанка имала лобисте у Америци пуне двије деценије, од 1995. до 2015. године. Међутим, није могуће прецизно утврдити колико новца је потрошено на лобирање јер су уговори били подложни промјенама.
Извор: Вијести
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
