Таква ситуација није ништа необична, или непозната економској и теорији и пракси, сматра економиста Иван Николић. Решење би, у сваком случају, требало да буде пронађено до 21. јула ове године, када на наплату доспева прва рата кредита који је Црна Гора узела код кинеске Ексим банке за изградњу деонице од Подгорице до Колашина  аутопута Бар-Бољаре. Реч је о рати која износи 36,6 милиона долара.

Постоје три решења

„Тај кредит јесте јако висок и у овом тренутку превазилази њихове могућности отплате, а на који ће се начин проблем решити видећемо. Може да се билатерално договори са кредиторима да се услови сервисирања тог дуга промене, или евентуално, као што је предложено ЕУ, да ту уђе и помогне неко други. То је што се тиче самог сервиса, а може да дође и до неких компензација везаних за тај кредит“, каже Николић.

Уговор са кинеском банком за кредитирање те деонице са 944 милиона долара склопљен је 30. октобра 2014. године, уз камату од два одсто. Извођач радова је кинеска компанија ЦРБЦ. Та прва деоница аутопута, дугачка 41 километар, веома захтевна, са пуно мостова и тунела, требало је да буде готова до маја 2019. али су рокови неколико пута продужавани и до јула сигурно неће бити завршена.

Тако се изјаловио план да се од путарине са завршене те прве деонице делимично покрију трошкови отплате. С обзиром на то да су због пандемије ковида 19 изостали и приходи од туризма, буџет Црне Горе тешко може да обезбеди средства за почетак отплате кредита.

Шта је за Црну Гору опција у ситуацији када је на молбу за помоћ Брисел одговорио негативно, констатујући да не финансирају кредите трећих држава, али да могу да понуде повољне кредите за друге деонице пута укупно дугачког 177 километара.

Тешко да ће ЕУ променити мишљење

По мишљењу Николића тешко да ће ЕУ променити то мишљење, упркос томе што је  посланица Европског парламента Виола фон Крамон оценила да није мудра одлука ЕУ да не помогне Подгорици у отплати кинеског кредита.

Наводећи да је ЕУ једном већ погрешила у Грчкој па је Кина тако преузела луку Пиреј, Фон Крамон је упозорила да кинеска влада сада има шансу да преузме главне делове црногорске обале, ако Црна Гора не може да сервисира зајам.

„Требало би пре тога два пута да размислимо да поново не одиграмо у корист Кине“, оценила је Крамон.

Уколико Црна Гора чији је јавни дуг на крају прошле године износио 105 одсто бруто БДП-а, не буде могла да отплаћује кредит то би могло да покрене гаранције садржане у уговору.

Према писању медија, одредбама уговора је предвиђено да је у случају несугласица између две стране надлежан кинески суд, а уколико дужник не буде могао да исплати кредит, кинеска страна ће имати право власништва над одређеним земљиштем. Сматра се да је управо због тога потпредседник црногорске Владе Дритан Абазовић пре месец дана затражио помоћ Европске комисије.

Сада је лако паметовати

Николић, међутим, за Спутњик каже да је сада лако паметовати. Када је одлучивано о том кредиту свакако се рачунало и на висок ризик отплате, али у потпуно неким другим претпоставкама и околностима да ће се економија одвијати темпом који је постојао тих година.

„Нажалост, десио се овај шок везан за корону и ствари су се преокренуле. То је нешто слично као што смо ми у Србији имали пред финансијску кризу  2008-2009. године, када смо базирали развој на задуживању, продаји имовине, приватизацији, а онда се нагло десила криза. Преко ноћи сви ти извори капитала су пресушили и земља је запала у проблем и са отплатом дуга, па смо већ 2011-2012. били буквално на ивици екстербне неликвидности и банкрота“, подсећа наш саговорник.

Црногорци су то сада доживели и видећемо како ће се ствари даље одвијати, каже он.

На питање може ли се, ипак, очекивати промена односа ЕУ према молби Црне Горе, он каже да је величина црногорског дуга безначајна за ЕУ, али да је то ипак ствар саме Кине и Црне Горе. На запитаност многих зашто су улазили у ризичан пројекат уколико је он неисплатив, овај економиста, међутим, указује на још једну чињеницу:

„Црна Гора никада сама не би могла да уради тако грандиозан пројекат какав је тај аутопут. Ни многе земље не би то могле. И онда би то значило да се она никада неће помаћи са развојног нивоа на коме је. Тај неки искорак некада и треба да направите са тим ризицима, а нико није ни у сну могао да помисли да би оваква пандемијска криза таквог интензитета могла да задеси свет“,  објашњава наш саговорник.

Резон је, каже, био да се тим значајним улагањима, растом инвестиција  подстакне и БДП, да се створи инфраструктура која ће опет додатно подстаћи туризам, јер је Црна Гора од 2015. у стагнацији.

Спутњик