• Насловна
• Политика
• Топ 0

Црна Гора на кољенима: Хрватске уцјене, европска декаденција и слом државног достојанства

1 min read

2 месеца ‎ ИН4С

Пут Црне Горе ка Европској унији све мање личи на процес европских интеграција, а све више на понижавајуће гажење по достојанству, историји и праву једне државе да сама обликује свој политички и културни идентитет.

Док бриселски чиновници већ деценијама одржавају Црну Гору у стању „вјечног кандидата“, нове баријере подижу се под плаштом реформских поглавља, а стари захтјеви добијају нове, све бесмисленије и срамније форме. Нигдје то није видљивије него у све дрскијем мијешању Хрватске у унутрашња питања наше државе, уз прећутну или отворену подршку европске бирократије.

Морињ као улазница у ЕУ

Посљедњи услов Загреба — исплата одштете хрватским држављанима који су боравили у прихватном центру Морињ, без правне сигурности, без утврђених износа и уз нереални захтјев за признање колективне кривице, претворио се у својеврсну улазницу за затварање Поглавља 31. Али и то под условом да Црна Гора „промјени име“ базена у Котору и преда Дом културе у Тивту хрватској држави.

Да апсурд буде већи, чак и ако Црна Гора испуни све ове услове, Хрватска ни тада није спремна да гарантује затварање поглавља — већ само „наставак дијалога“. У преводу: уцјена се наставља.

Хрватска, која је током 1990-их своје логоре и злочине стављала под тепих, сада Црној Гори дијели лекције из морала, права и историје. Док Загреб и даље слави проусташке генерале и негира геноцид у Јасеновцу, злочине у Лори од Подгорице се тражи да се извини, плати и поклони. Притом, свако инсистирање на српским жртвама из Другог свјетског рата, као што је резолуција о Јасеновцу, изазива хистерију у хрватској дипломатији и нове уцјене у Бриселу.

Европа дуплих стандарда и балканских привезака

Све што Црна Гора мора „испунити“ у преговорима с ЕУ личи више на политичку капитулацију него на реформе. ЕУ, у којој се већ годинама гасе националне економије, слобода медија и социјална правда, поставља ултиматуме на темељу историјског ревизионизма, идеолошке хомогенизације и бруталног негирања српског културног идентитета.

Од Црне Горе се тражи да процесуира „ратне злочине“ по политичкој вољи сусједа, да се одрекне права на територију на Превлаци, на власништво над школским бродом „Јадран“, да се понизи пред спомен-плочама писаним језиком лажи и пропаганде, и да у потпуности прихвати мањинске захтјеве као уставне обавезе.

Док западне земље затварају границе, руше фер изборне системе и укидају слободу изражавања под изговором „борбе против дезинформација“, од Црне Горе се тражи „напредак у заштити мањина“ и „демократско сазријевање“, као да је Бриселу више стало до људских права у Подгорици него у Паризу или Берлину.

Колонијални однос и домаћа сервилност

Најсрамнији аспект овог процеса није чак ни у понашању Брисела или Загреба — него у понижавајућој сервилности црногорских званичника. Умјесто да одбију неосноване захтјеве, заштите историјску истину и усправно преговарају, они понизно пристају на све, чак и онда када ни минималне гаранције нијесу дате.

Док један министар из Хрватске отказује сусрет с колегом из Црне Горе због изјаве о „Јадрану“, црногорска дипломатија ћути. Када Хрватска прогласи дио црногорског руководства непожељним, из Владе нема ни ријечи. Чак ни када је у питању Дом културе у Тивту, власт пристаје да га поклони — без накнаде. Такав однос није „европски“, него колонијалан.

Европска унија: Јалова и декадентна

Црна Гора данас хрли у Унију у којој расте антихришћанска агенда, нестају традиционалне вриједности, шири се институционална цензура, гуши економска слобода и глорификује историјски ревизионизам. Земље попут Мађарске и Словачке показују да је могуће бити дио Европе, а остати вјеран себи. Црна Гора, нажалост, иде супротним путем — пузања и подаништва.

Овај пут, умјесто у ЕУ, води у безличну зону бирократске диктатуре, гдје се власт добија у Бриселу, историја пише у Загребу, а култура се преписује по диктату „националних мањина“ и спонзора из западних амбасада.

Ако је цијена уласка у ЕУ — одрицање од себе, онда је ваљда свима јасно да је боље не улазити.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: