Јужнокорејски држављанин До Квон и Бинали Чамгоз из Турске, који спадају међу најконтроверзније притворенике који су боравили у спушком затвору, осуђени су након изручења из Црне Горе.
До Квон је пред америчким савезним судом у Њујорку прекјуче осуђен на 15 година затвора због преваре и завјере, док је Чамгозу у суду у Измиру изречено чак 111 година и шест мјесеци затвора за 23 одвојена злочина због руковођења криминалном организацијом.
Хапшење и поступак екстрадиције До Квона и Чамгоза својевремено су изазвали политички земљотрес у Црној Гори.
Организованој криминалној групи из Измира, коју, према наводима тамошњих власти, води Бинали Чамгоз, познат као Дениз Чамгоз, суђено је за кривична дјела припадништво организацији основаној ради извршења кривичног дјела, покушај намјерног рањавања, покушај намјерног убиства, оштећење имовине и кршење закона о ватреном оружју, ножевима и другим предметима.
Измирски 9. Виши кривични суд донио је пресуду и казнио оптужене, посебно њиховог вођу, изричући му 111 година и шест мјесеци затвора за 23 одвојена кривична дјела.
Веза са убиством вође „шкаљараца“
Након бјекства из Турске, како су објавили тамошњи медији, Чамгоз је наставио да управља својом криминалном организацијом из иностранства.
Како се наводи, он је са Серканом Куртулушом, који је тренутно у притвору у Аргентини, напустио групу Серкан Куртулуш и основао сопствену криминалну организацију.
Поступак по замолници за његово изручење пред црногорским правосуђем имао је сличан сценарио као и случај До Квона.
Наводни вођа криминалне групе из Турске ухапшен је у Црној Гори у јулу 2022. године, такође због лажних докумената.
Према медијским наводима, његова криминална група била је блиска организацији у Турској која стоји иза убиства вође „шкаљарског клана“ Јована Вукотића.
Након боравка у спушком затвору, он је пребачен у Прихватилиште за странце, пише Дан.
Виши суд у Подгорици одобрио је његово изручење Турској, али је тадашњи министар правде Андреј Миловић донио супротно рјешење, правдајући одлуку нарушеним здравственим стањем и етничком припадношћу тог турског држављанина, због чега је постојала опасност да неће имати фер суђење.
У случају До Квона, тужилаштво тврди да је он 2021. године обмањивао инвеститоре у вези са TerraUSD, такозваним стабилним ковансом, који је требало да одржава вриједност од једног долара.
Када је вриједност кованса пала испод тог нивоа, До Квон је тврдио да је алгоритам Terra Protocol вратио цијену, док је заправо ангажовао фирму за високофреквентно трговање да тајно купи милионе долара токена и вјештачки одржи његову вриједност.
Јужнокорејски „краљ криптовалута“ ушао је у историју црногорског правосуђа када је у питању поступак екстрадиције.
Након хапшења на аеродрому у Подгорици због фалсификованих докумената, његово изручење тражиле су Јужна Кореја и Сједињене Америчке Државе.
Виши суд у Подгорици и Апелациони суд одлучивали су чак 10 пута да ли постоје законски услови за његово изручење, а потом и гдје треба да буде изручен.
Пошто је одслужио казну од четири мјесеца затвора која му је изречена због лажних докумената, доношене су све могуће одлуке о изручењу.
Посљедњег дана прошле године, тада новоизабрани министар правде Бојан Божовић потписао је одлуку да се До Квон изручи Америци.
И самим хапшењем „краља криптовалута“ подигла се прашина на политичкој сцени, када је премијер Милојко Спајић оптуживан да је од њега добијао донације за свој Покрет Европа сад.
Због тога су До Квону заплијењене личне ствари, а припадници Специјалног полицијског одјељења сатима су га испитивали о тим наводима, које је он демантовао.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
