Црна Гора и Хрватска по нотама НДХ: Србима одузимају основна права

Није тајна да положај српске мањине у земљама региона није сјајан. Руку на срце, свијетли примјери односа према националним мањинама ретко доспијевају до ширег аудиторијума, јер медији углавном преносе тамну страну третмана наших сународника у земљама бивше СФРЈ.

Међу последњим примјерима су ломљења ћириличних табли у Вуковару, као и избацивање ћирилице из званичне документације школа у Црној Гори.

Политички представници Срба у Хрватској и Црној Гори изнова упозоравају да се Србима континуирано одузимају основна права, попут писма и језика, да су дискриминисани, изложени говору мржње, па чак и насиљу. У Црној Гори је чак и прослава Светог Саве у српским школама проблематична.

„Црна Гора – једина земља у Европи у којој су реформисани комунисти и даље на власти – посебан је случа,ј јер тамошњи режим у циљу опстанка на власти ради на пројекту стварања нове нације, и то на негацији свега што има везе са Србијом. Прво је измијењен језик, па је измијењено писмо, потом су српски писци ’протјерани‘ из школске лектире. У међувремену, ђаци који тврде да је Црна Гора српска држава кажњавају се јединицом у дневнику. На основу тога, следећи логичан корак јесте забрана прославе Светог Саве“, каже Милан Динић, потпредсједник Напредног клуба, једине српске невладине организације која издаје годишњи извјештај о правима српске мањине у окружењу.

Драган Поповић из Центра за практичну политику за Спутњик каже да статус Срба у окружењу зависи од тога у којој се држави налазе.

„У државама са којима Србија има нерашчишћене рачуне из прошлости, попут ратова, постоји та врста проблема која оптерећује, а наравно политичке елите у свим балканским државама врло радо користе национализам или да би дошле до власти или да би власт задржали. Ако хоћете да користите национализам, основна је ствар да нађете непријатеља, а најлакши начин је да се нађе онај непријатељ са којим већ постоји историјат сукоба. Зато, нажалост, није необично да у Хрватској то буду Срби, јер су то класични непријатељи за националистичку Хрватску, као што би то овде били Албанци или Бошњаци“, објашњава Поповић.

Срби у региону се годинама налазе на удару влада у државама насталим након распада СФРЈ, каже Динић, зато што је негативан став према Србима фактор интеграције и изградње националног идентитета новонасталих држава.

„То је посебно очито у Хрватској, Босни и Херцеговини и Црној Гори. Док Амнести интернешенел и Стејт департмент у извјештајима о Србији не наводе дискриминацију над мањинама сусједних држава, анализе мањинских права у земљама бивше Југославије, поготово Хрватске, апострофирају систематску дискриминацију над Србима“, објашњава он и додаје:

„У Хрватској је проблем ако су у новогодишњим пакетићима за дјецу чоколадице из Србије, влада има ’изазове‘ да уклони таблу такозваним домобранима јер је ’осјетљиво питање‘ иако на њој стоји усташки поздрав ’за Дом спремни‘, а послије низа перипетија, уставно и законско право Срба да имају ћириличну таблу у Вуковару свело се на то да табла постоји, да је чува полиција и да је прелепљена хрватским заставама“.

Када је ријеч о положају Срба у Црној Гори, Драган Поповић каже да је са том државом у питању друга врста проблема него са Хрватском.

„Никада, на срећу, није дошло до рата са Црном Гором, иако смо неколико пута били на ивици, и то би заиста било тешко замислити, али већ двије деценије присутан је замрзнути конфликт гдје црногорски национализам свој положај мора да гради на супротстављању неком српском национализму или на супротстављању Србима. Наравно, не треба заборавити ни да је српски национализам у Црној Гори увијек био врло јак и није утицао само на ЦГ већ се и ’извозио‘ у друге државе. У цијелој бившој Југославији, нажалост, политичке елите у малим државама које једва да су суверене свој положај граде тако што искоришћавају национализам и покушавају да нађу најпогоднијег непријатеља у датом тренутку“, сматра Поповић.

Како наводи, права националних мањина у Србији су, гледано из перспективе закона, доста добро заштићена, јер су законска рјешења која је Србија усвојила прилично у складу са стандардима Савета Европе. Међутим, проблем је њихова примјена.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: