Црква, образ и Котор: Тонемо, а спашавају нас они који су нас довде и довели!
илустрација
Пише: Иван Милошевић
Понекад те нешто у таквом степену згрози да не знаш шта да кажеш. Занијемиш, ућутиш негдје дубоко у дубини своје интиме и подигнеш заштитни зид око себе и не желиш да видиш што видиш, гураш га од себе, покриваш незнањем, тобожњим одмахивањем руке и залудном утјехом да се то десило једном и неће више. Таман у таквом чуду био сам пар дана након скрнављења цркве Светог Николе у Котору. Као да неки други човјек у мени не жели да прихвати да се десило шта се десило, да то није истина и да нема смисла о томе било шта рећи. Међутим, новински чланци, али и бројне изјаве свједоче да је било што је било и да је то дио наше стварности, дио понашања људи које срећемо на улици, пијемо кафу са њима, прелиставамо новине и прегањамо се око политике и бољег или ружнијег свијета који је пред нама.
Шта то треба да се деси у човјеку, па да уради оно што је урадила група младића у Котору? Шта то они треба да носе у души, па да ураде што су урадили? Постоји ли казна за то и има ли те земаљске осуде која може да дође до душе тих људи и залијечи у њима ту дубину мржње и одсуства светости и светиње? Има ли лијека за такав људски пад над светињом и нечим светим, како се та болест лијечи и ко то може да препише рецепт за праве љекове?
Лијечење палих душа која могу да ураде нешто као што су урадили младићи из Котора није циљ овога текста. Међутим, текст покушава да укаже да смо дошли до духовне провалије, да смо дошли до ивице са које можда нема повратка, да смо стигли тамо гдје нијесмо смјели, а ни жељели. Даље, послије те ивице, само нас чека још дубљи пад, губљење људског облика и лика и утапање у неко ништавило са којим човјек и жив умире и полако нестаје и постаје нешто што не треба да буде. Има ли наде за све нас уколико пређемо ту ивицу? Нека ми не замјере они који другачије мисле, али мислим да је та ивица дотакнута гнусним понашањем младића из Котора и тај догађај опасно нас приближава духовном понору који прождире све чега се дотакне!
И како избјећи питање и одговор ко је дао налог тим младим људима да ураде што су урадили? Ко то већ деценијама пуни новинске стубце и ТВ емисије, али и образовне програме и остале културне пројекте, мржњом према једном дијелу Црне Горе и према њеним духовним, традиционалним, државним и народним симболима? Ко је толико затровао младе душе отровом према Србима, српској тробојци и на крају према српској цркви? Ко је усуо капи отрова у ту чашу монтенегринске жучи која се испија само уз клетве према једном дијелу Црне Горе који није заборавио српске претке и српске државне пројекте Црне Горе? Треба ли велика наука да се одговори на то питање и означи онај и они који су све ово припремали већ деценијама, клесали генерације и генерације младих Црногораца и учили да се духовно, културно и историјски препознају само у ономе што нијесу, а не што јесу? Ко је те младе људе учио и даље учи да је битно да нијесу Срби, а када то нијесу онда је јасно шта су. А шта су потпуно је нејасно, али је јасно да нијесу Срби!
Треба ли главом и брадом цртати тога ко стоји иза свих задњих, предзадњих и назадних насртаја на све што је српско у Црној Гори? Треба ли му рећи име и презиме, страначко обиљежје или неки други знак распознавања?
Овакви догађаји покажу колико је дуг пут до оздрављења Црне Горе. Биће и дужи, јер још увијек су на њему и они који са њега неће сами да скрену и све нас ослободе својих лијевих, десних, црквених и осталих скретања? Са њима за вратом покушавамо да не мислимо на оно што се десило у Котору, али таман толико колико од тога бјежимо таман нам се све то толико враћа и чучи испред носа и не дозвољава да кренемо даље. Гдје да идемо, када након Котора више не знамо ни како смо довде дошли! Или можда знамо, али се правимо да не знамо. Углавном – тонемо, а како је кренуло појасеве за спасавање нам гурају у руке баш они који су нас довде и довели!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Dobro napisan tekst.Nebih ništa dodavao sem da je sjeme zla prema Srpskom narodu posijala italijanska obavještajna služba ranih šezdesetih kao i djelovanje Rimokatoličke crkve na području Dušanovog Zaliva kako se Boka zvala za vrijeme Srpske države.Lažima o nekoj bokeljskoj mornarici došli smo do ovih dana današnjih.Dželat zvan Bokeljska mornarica je zauzela Lovćen sa austrougarskim okupacionim snagama.Naša VELIKA greška je tolerancija.Dozvolili smo da nam baš ti austrougari vršljaju po Boki i pišu i rade što oće.Pa nije ni čudo dokle smo dogurali.Šaka jada od ostataka austrougarskih ubica koji su se priženili našim đevojkama ( na našu sramotu) danas traže promjenu imena Kotora u Cattaro jer je Srpska država dala ime KOTOR.Tipičan primjer je Akademija Vičević koja je svojoj akademiji vaterpola dala ime Cattaro.A pod imenom Kotor Pavle trener i Mirko Vičević igrač su osvojili Prvenstvo i kup Jugoslavije 1986 godine.Pate i dan danas za Mletačkom državom koja je bila čista katolička država teokratska.Vičevići su bili neđe iz okoline Fiumme i dovezli su ih u Kotor austrougari.Đed od Mirka se zvao Ferdinand.Ja mislim da sam sve rekla.Ostalo je od tih austrougara 8 porodica u Kotoru i nešto ,mislim 6 porodica Čeha kao i 10 porodica italijanskog porijekla.I oni sebe smatraju pravim Kotoranima i Bokeljima.A mi koji tu živimo stoljećima na pjenu od mora mi smo divljaci.Većina tih austrougara koji su došli da žive na područje Boke su ciganskog porijekla što se može viđeti po boji kože.E ti i takvi smradovi šire stalno dezinformacije o Srpstvu i Srbima i truju komunistički obojene crnogorce ili Vivače.Treba malo više o njima obratiti pažnju.Previše smo zaspali.Ti i takvi uče ludog Adžića,banićevića i krivokapića da napadaju Srbe i sve što je Srpsko.Takvi su naučili i Pura popovića,Vida Draškovića,Boška Miljanovića,Rosandića,Komitu Stanojevića,Šantića,Dončiće,Srdoče da prave spiskove za likvidaciju Srba po Kotoru.Ako neko zna neka objavi ime smrada sa Cetinja koji se zove Bane i koji je reko da će Srbe na traktore da proćera.IME I PREZIME jer je javno govorio u kameru svoju kuknjavu.SRBI OPAMETITE SE JEDNOM JER ŽIVIMO SA DŽELATIMA KOJI ČEKAJU TRENUTAK DA POČNU SVOJ KOLJAČKI PIR.
Tu smo gdje smo, a za gdje smo nismo, svi mi, i mi i oni koji jse izjasnjavaju kao mi a tvrde da nisu kao mi. Mi smo ono sto mislimo da jesmo, a oni koji ne misle da su kao mi misle isto, da oni jesu. Mi bismo htjeli opet da budemo ono sto smo bili, a to bi i oni htjeli, samo je nesreca sto smo i mi i oni bili isto, nekad.
Или можда знамо, али се правимо да не знамо. Углавном – тонемо, а како је кренуло појасеве за спасавање нам гурају у руке баш они који су нас довде и довели!
Велика истина само неће неки да то разумију већ наствљају по старом,е који су то неки …………………………….????????????