Државна секретарка Министарства здравља др Слађана Ћорић казала је да су биле неопоходне измјене Закона о здравственој заштити јер у здравству ситуација није била сјајна и незадовољни су били и љекари и пацијенти са постојећим законским рјешењима. Није сигурна да је добра идеја ограничавање допунског рада у циљу да се одржи јавни систем, те да се мора наћи неки компромис.
Предсједница Синдиката доктора ,медицине др Милена Поповић – Самарџић казала је да су у изради тог нацрта направљени велике грешке у редосљеду корака, те да би се спасилило финансирање здравственог система, мора се увести контрола. Резултат овакве стратегије, како каже, није нешто што желе пацијенти, преноси ЦдМ.
Измјене су, каже Ћорић, биле неопходне да би се сви подзаконски акти и сви други законски акти који треба да се мијењају послије њега услиједили.
“Идеја Министарства здравља је била измјена Закона, да би се иницирали други подзаконски акти, да би се уредио систем, интегрисао јавни и приватни, идеја је да била повезивање јавног и приватног, а да би повезали јавни и приватни морате да имате кадар и у једном и другом да бисте га интегрисали и да би функционисао како треба”, истиче она.
Идеја је, како додаје, да се дигитализује потпуно здравствени систем, да имамо електронски картон.
“На примјер имамо проблем у медицини рада што љекарско увјерење може да се узме у било којој приватној ординацији без прегледа. Медицина рада је потпуно запостављена, неправедно, она није на буџету, сама се финансира”, казала је др Ћорић.
Објашњава да је једна од идеја како да одржимо јавни систем био тај да се ограничи допунски рад, те да није сигурна да је добра идеја, и да се мора наћи неки компромис.
Недопустиво је, како каже, да исти љекар у КЦЦГ прегледа пацијенте за два еура, а у приватној за 50, 70 еура.
“Одлучили смо се за то јер на примјер имамо проблем да организујемо здравствену заштиту на сјеверу, рецимо у Никшићу имамо докторку која је болесна и која је кардиолог и ви немате могућност да кажете кардиологу из КЦЦГ да иде да ради у Никшић или у Пљевља, Беранама, или било којем граду у којем је дефицит љекара, јер има право да бира хоће ли у приватни или јавни”, објашњава Ћорић.
Истиче да је ово је само нацрт Закона, идеја о којој су размишљали, и да се све сугестије које су стигле, разматрају,
“Имаћемо још једну врсту консултација, свакаког дана долазе колеге и разговорамо о овом Закону. Мислим да ћемо наћи најбоље рјешење за све”, поручила је она.
Предсједница Синдиката доктора медицине др Милена Поповић – Самарџић тврди да је направљена велика грешка у редосљеду корака, и да би спасили финансирање здравственог система мора се увести контролу.
“Имамо огромну потрошњу због беспотребних упута, који се шаљу и затрпавају секундарни и терцијални ниво, тако имамо и смањену ефикасност примарног нивоа незаслужено”, казала је она.
Истиче да би требало корисити више специјалиста на примарном новоу здравствене заштите.
“Наши љекари, изабрани доктори, било би добро да су то специалисти породичне медецине, да се тај концепт користи, било би много ефикасније. То би довело до озбиљних уштеда и уређење система”, казала је Самарџић Поповић.
Резултат овакве стратегије, како каже, није нешто што желе пацијенти.
“Искуство земаља које су покушале то да ураде, као што су Турска, Хрватска, Србија.. гдје је дошло до додатног одлива љекара који се нису вратили у јавни здравствени сиситем. Да би постигли ово ми морамо да имамо јединствен информациони систем у Црној Гори, који ће повезати приватни, јавне здравствене установе, домове здравље са болницама и Клиничким центром”, наводи Самарџић Поповић.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
