Члан народа
1 min read
Бећир Вуковић
Пише: Бећир Вуковић
„Владалац је фигура о којој је забрањено имати знање“.
Макијавели
Бијаше то давно. Гостовали смо Књижевној заједници Срба у Темишвару.
Из Србије Десанка, Матија, и Адам, одавде Дубак, Уљаревић, и ја. По улицама, на цестама само један тип старих сивих аута dacia са бидонима на крововима, сиротиња, омладина са машином по лицу у јефтинијој гардероби. Диктаторска полиција са високим шапкама, по двојица патролирају, испегланих унифроми.
Прилазили су нам вршњаци, и стидећи се пружали руку за неку цркавицу. Стидели смо се и ми. Чувена новчаница „чрвена“, мучно нас је спајала, и раздвајала. У сабласном хотелу Интерконтинентал није имало шта да се једе, сем јабука, неукусних, као малих тикава, тврдог несланог хљеба, некакве сирове салате. Али, нијесмо били гладни.
Кад сиротиња пробије најдоњу црту, тада то више није народ. Земља Елијадеа, Еминескуа, Сиорана, Јонеска, Станескуа, није се могла описати: нема ријечи, метафора, придјева, поређења, ништа нема. Нигдје ни птице, ни кравице у пољу.
Десанка је само ћутала испод шешира, ни Матија није био говорљив; једва смо умакли из те мучнине, и прешли границу код Витина. Онда, свратисмо у Вршац код владике Амфилохија. Пролазећи јуче Коником завитланог у сјеверову вјетрину са кесама и папирчинама и прашинчином, видео сам исту ону румунску сиротињу. Рупе по асфалту који се распада, кроз таласе завитланог смећа, стари цигани возе трицикле; подаље црвени се некаква футуристичка зграда Фудбалског савеза. Иза савеза циганске садљиве раге.
На задњим протестима – као члан народа – видио сам непокварену, узаврелу омладину, лоше обучену, и без 2 евра у џепу. А младунци богаташа – скоројевића, дочекују нове године по Флориди и Њујорку, младунци шумокрадица и дилера дроге, кад им се прохте, макар викендом, из досаде одглуваре на капућино у Милано.
Сиротиња нема ни за патике, а њихови младунци школују се по Лондону, и Риму. Видио сам да је тој сиромашној, а поштеној омладини прекипјело. Јак сјеверов вјетар још више је истицао њихово сиромаштво, још више изоштрио пониженост народа. Права слика сиротиње види се на студени. Али, кључала је енергија. Прекипјело је, и још ће. Нико то више неће зауставити. Татине фуфице, са сунчарицама, возикају бешумне бемвејце, и поршее, а честита омладина, нема ни пребијене паре да једно другом позову пиће.
Сити су више фора и јефтинијих фазона о подјелама, о угрожености некакве државе (које, и од кога!). Је ли држава угрожена од – опљачканих. Значи ли то да народ треба да заштити државу од себе. Не пролазе више ти трикови скоројевића неписмених, лопова, те биједе која је дигла и оно испод камена. Шта да кажу више Душко, било који, и Душке, било које, и газда им, и било који газда, министри и тужиоци, и амбасадорке и полтрони млађахни по парламенту. Џаба објашњавају да маузолеј на Горици није газдин. Џаба газду имитирају. Џаба и ономе који не мора да га опоноша – јер му личи. Да ли су у свађи предсједник и предсједник му владе, више никога не интересује. Ко их шиша.
Да ли је мафија на власти, или држава управља мафијом, досадна су питања, треба све свалити одједном, и брзо, и наједно. Нема више теорије. Нема више одбране. На задњој конференцији, испаде, да диктатор још и зачикава, успут постао и духовит – жалећи што опозиција није боља. Зажалиће он, и те како ће зажалити.
Кад су Румуни кидисали са моткама на диктатора, кад су као потоње политичке животиње грунуле на тај систем, прво су голим рукама заузели националну телевизију. Телевизија Црне Горе, бетоњерка која се распада, бетон који труне, чије још лажи плаћа опљачкани народ. На једном плакату писало је: Јавни сервис није за јавност. Толико стила не може покусати диктатор и његове камере, ни његове живе „истине“. Спикери ТВЦГ требало би да носе капуљаче док у Дневнику читају вијести о диктатору, о предсједнику вајне владе, о судству и тужилаштву, о полицији и батинашима и специјалцима.
Недалеко од телевизије налази се друга бетоњерка диктаторског система: бивша зграда владе, у народу позната као – два сандука – коју су наслиједили још од комуниста. Опет су виђена привиђења са капуљачама, како се смуцају око уласка у сандучару. Згадио се диктатор и Црногорцима. Сиротиња је недјељива јединица. На јаде ће им долазити суботе.
Прочитајте још:
ЕКСКЛУЗИВНО: Америчка оптужница црно на бијело – ево како се преко куповине Телекома опрао новац
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Madjo da ne lažuckaš ti pomalo nije Sibin politički angažovan pa napada njegove tekstove. Ne nema to veze sa politikom. Ti si samo propali pisac u pokušaju. Iz tebe izbija čista balkanska pizma…
Mftb pa šta treba da uradi pesnik u ovoj situaciji ili Srbi šta ti misliš. Ili misliš da je tekst para politički zato što prikazuje stvarnost. Kakve veze sa tekstom ima ko će praviti vladu. Tekst je impresija sa protesta i pogled iz ugla odnosno presek našeg današnjeg stanja.
Аутор је политички ангажован за разлику од других колумниста портала.Дакле,критика или тачније запитаност над текстом је саобразна његовом полтичком ангажману.У противном пјесник би овдје умјесто текста могао да бачи и хаику или два.
Исто му се вата.
E. E. E.eerrrMFTB….daleko li je Medo od tebe hiljadama svetlosnih godina a tek Bećir… Druga galaksija. Privali tu dje jesi pod ženiinu suknju ako imaš ženu. Nisi ti ni udba ni za to nemaš petlju nego si vjerovatno neki propali pesnik u pokušaju a i propali Srbin (prevjereni)…..
Ovakvi kao Madjo iz Bloka drže diktatore po 30 god. I oni su gori od vladajuće kaste. I još pride kad u nedostatku ličnog talenta imaju protiv nadarenih i poštenih pesnika. Laju i laju a umiru od muke.Bećir je slobodan čovjek uvijek iu svim vremenima. Madju i sličnima neda guz…. a.
Шта је ово,какав је ово „пресјек“, збивања,има ли кога да сједне с пјесником, прочита шта пише и упозна га са истином да када некоме не иде онда треба да батаљује,џаба и кравице и труда.
Аооо….
Sjedi budalo. Nije ovo štivo za nepismene udbaše. Ovo je štivo za ljude koji imaju ljudskosti i koji imaju bratsku i hrišcansku ljubav za bližnjeg svog. Nije ovo štivo za one koji su se poput tebe, rodili kao hijene u ljudskom obliku.
Ја идем на лопту,не на играча.Понављам ,умјесто што пише параполитичке текстове боље је да игра фирцик са пензосима из клуба јер својим запажањима даље не добача.
Питање:шта је био Медо на протестима у БГ?У којем својству?Је ли као члан народа?
Којег народа?
Пффф….
Ne ideš ti ni na loptu,jer nisi ukapirao da je lopta okrugla.Pobrkao si ragbi i fudbal.Za tvoju informaciju ragbi lopta nije okrugla.I ide se više na igrača nego na loptu.Dakle toliko o tome.Ako osporavas pisca teksta i tematike,onda obrazloži gde to pisac „zapazanjima ne dobaca“.I napiši svoje ime i prezime iza komentara ili kritike.A upravo su tvoji komentari parapoliticke prirode.Dakle ja ne branim autora B.V.već tekst.A ti vredjas autora,što je vrlo lično,ako se ne varam.I jadno.Šta je sporno kod tebe iz bloka,što se dzipasi,lopovi,prevaranti napadaju?Što su mladi ljudi sve skolovaniji a sve siromašniji?U patikama na ulicu.Smeta ti i što se smrzavaju na ulici,dok ti držiš pridike iz bloka.Po tebi ne sme niko da dirne ove sa Maldiva,Dubajia,Sejsela…Vidi molim te smeta tekst ,parapoliticki!!!!Pfffff.
За јавну ријеч јавна критика.Нема ништа спорно.Ти мени сердаре ја теби војводо – може негдје другдје.
Наравно да је текст параполитички јер се у њему суочавамо више са емотивним реминисценцијама аутора него са политичком логиком .
Демонстрација :умјесто збуњености лажима о свађи у врху режима која је Србима у НДЦГ сипана у уво задње двије године потребно је поставити питање које се намеће само по себи свакоме са два грама мозга – зашто у свијетлу актуелног скандала вајни оганизатори протесте не позову странке Албанског и Бошњачког народа да напуште,дакле оборе, Владу?
Изведено – на протестима нема Народа већ реал политике.Срби то мора да знају,то мора да им се објасни,управо да им не би опет иза леђа стране амбасаде правиле Владу.
Или неко мисли да неће ?Па људи моји црногорским криминалцима нису могле да се изброје паре на изборну оловку ,а не да се највећем војном савезу том истом оловком заљуља јужни бок.
Ne boje se oni emotivnih komentara,iskrenih objava o siromaštvu,istine o lopovluku,istine o jadnom prestravljenom narodu koji luta decenijama.
Zna lopurda to sve,pa mu godi i njemu i njegovoj kamarili
takva scena.Jer sirotimjom se lako vlada.Vladali su Enver Hodža i Chausesku decenijama takodje,sve dok „spoljni faktor“nije istrošio strpljenje istorijsko.
Bukurešt opet na ulicama,Beograd,Tirana,Podgorica,Pariz,Varšava,Budimpeš
Dakle svima je muka od uspešne tranzicije koju su spretno iskoristila deca komunizma/ne odnosi se na Pariz,oni su drugo,to su buntovnici visevekovni protiv bahatosti i ugnjetzvanja/
Ali resenje ni na vidiku,jer nema narod poverenje u nikoga od ovih što se smucaju iza one đece /bar što se Bgd tiče/koja idu na čelu kolone .
I Kako ih je divno opisao autor.:“Prava slika sirotinje vidi se na studeni“.
Nedavno je jedan profesor sa FPN rekao za beogradske proteste:
—Baš da vidim ko sme da stane od političara ispred protesta ove djece,ili da se popne na kamion!
Ali ništa nije uzaludno,idu lepša vremena.Studen odlazi.
Samo narod, motikama, moze iscerati Mila iz brloga. Jer, posto je sve u Crnoj Gori njegovo, on ce sigurno cekati do sudnjeg dana, ziveci u paralelnom svijetu, u kojem je zivio i Rumunski diktator Nikolae Čaušesku.
Sjajno, ne zbog slike realnosti, vec istinskog prikaza, jer uslov je suocavanje sa onim sto nas je zadesilo, ako se za ideju ima promjena, koja mora moci postati jedinom nam potrebom.
Ovo su ostaci totalitarnog primjenjivanja vlasti na svim nioma, I utoliko represivniji, zatucaniji I provincijalniji… Imamo na djelu praksu vladanja koja se direktno ustremljuje na psihicki zivot individue I kolektiva, razarajuci vezu, kontakt, relaciju. Tako je siromastvo nova ideologija rezirana od strane postklase!
Neokapitalizam je potonja „vrijednost“ koja direktno objavljuje sumrak vrijednostima, pa akteulno moze biti samo ono sto se odnosi, ili dolazi od strane vlasti,btransparetne moci koja ulszi u sve pore,vrazmrezena ona kreira realnost tako da je ova privakavanja na – apsolutnu politizaciju buducnosti.
U stvari, buducnost vise ne dolazi kao neizvjesnost, vec upravo kao zagarantovano ropstvo u formi beskrajnog dugovanja drzavi koja ti sve uzima!