Čitanje istorije: Čuvaj bližnjega svoga, ali ga se i čuvaj

Piše: Rade Vidaković

Živeti na srpskim prostorima a ne pratiti politička dešavanja nemoguća je misija.

Život Srba je stalna dramaturgija koja je suprotna molitvi srpskog roda — ljubi bližnjeg svoga. Srpsko biće bliže je tezi — ubiti bližnjeg svoga. Nažalost!

Vremena prolaze, sve se menja u svetu, izuzev toga da se Srbin ume podići iz pepela i da to što izgradi pretvori ponovo u pepeo. Treba ponoviti istorijske potvrde ovog stava, treba jer Srbin kratko pamti.

Junački se Branković povukao sa Kosova, mudro se reši Miloš crnog Đorđa, veran beše Apis svome kralju, lako Srbin zameni kralja Hrvatom maršalom, kako odbraniše generali svoga vođu Miloševića, ko to nosi Đinđićev kovčeg, itd. Kakva istorija takva i sadašnjost, a nazire se i identična budućnost?

Danas neka opozicija napada Vučića, samo me ne pitajte koja opozicija. Istorija mi govori da opozicija Vučiću ne može nauditi mnogo. Ali sam ubeđen da će ga izdati neko od saradnika i to će biti neko od onih kojima je on dao i pomogao mnogo. Srbija je izgrađena iz pepela. Da li je treba ponovo pretvoriti u pepeo?

U Crnoj Gori se veličanstvene litije pretvoriše, preko noći, u klicanje mase – Dritane Srbine! Psiholozi nemoćni da daju dijagnozu!

Odbranismo i stvorismo svoju Republiku Srpsku. Teška borba sa brojnim neprijateljima, potpomognuti američkim bombama. Raduju se neki Srbi, Amerika sada bombarduje Dodika. Neće morati Amerika i sarajevska ambicija uraditi sve sami. Pojaviće se opet neki Srbi, da to časno urade sami. Nažalost, potencijalne izvršioce pokušavam prepoznati među Dodikovim bliskim saradnicima…

Zato našoj molitvi – ljubi bližnjeg svoga, moramo dodati — ljubi bližnjeg svoga ali se i čuvaj bližnjeg svoga! Nažalost! Samo čitam istoriju…