Чита – главни град Трансбајкалије, град декабриста међу брдима
1 min read
Пише: Остоја Војиновић
Чита је град у Русији и административни центар Забајкалског краја. Лежи код слива реке Чита и Ингоде и једна је од станица на транссибирској железници. Налази се 800 км источно од Иркутска код Бајкалског језера. Град је и важна војна база.Према последњим подацима о броју становништва, у граду је живело 349.964 становника.
Прво насеље је установио козак Пјотр Бекетов 1653.године. Популација је 1885.године била 5.728,док је 1897.године број становника износио 11.480.У граду су били заточени и декабристи,који су у Сибиру издржавали казну, тако је Чита била позната и као „Место прогнаника“.Долазак политичких прогнаника, који су били интелектуалци, се позитивно одразио на интелектуални развој и трговину града, тако је град постао центар трговине у Сибиру.
Крајем 19. века насељава се пуно Татара, који су дошли трговати. Након неуспеле револуције 1905.године у Санкт Петербургу област у граду су преузели бољшевици и прогласили Републику Читу.Краткотрајну област бољшевика су преузели царистичке трупе.Шест вођа бољшевика је стрељано на брду Титовскаја сопка. 22. јануара 1906. Читу заузимају царисти. Друга република Чита, названа и Далекоисточна република, је проглашена 6. априла 1920 и трајала је до 1922.године.
Чита је била и циљ другог леденог марша поражених белогардиста 1920. године. У Чити је вероватно био заплењен и део царског злата од Колчаковог златног воза од стране Јапанаца, који су потпомогли царисте опремом.
До 1821. године утврђено насеље из којег је израсла модерна Чита имало је статус затвора, а званични датум рођења града је 1887.година. Током следећих 70 година своје историје град благо речено,није напредовао,упркос чињеници да је успео да постане центар Транс-Бајкалског региона.Замах за његов развој дала је изградња Транссибирске железнице, која је град претворила у важно логистичко чвориште. Овде су почели да се развијају индустрија и трговина, а становништво је почело да расте.Чита данас представља град са развијеном економијом,главни културни и образовни центар, као и главни град простране Забајкалске територије.
У време настанка овај град звао се ни мање ни више него „град без становништва“: број варошана био је тако мали. Значајан догађај у њеној историји била је одлука власти да овде прогнају децембристе. Они су првенствено утицали на културну сферу. Ово је допринело расту, а у будућности је изградња Транссибирске железнице помогло да се удаљена Чита повеже са центром земље.
Географски положај заштитио је град од многих промена који су се дешававале у земљи. Стога су архитектонски споменици могли да се сачувају у готово непромењеном облику. На пример, главна пошта се налази у историјској згради, баш као и пре 125 година. А некадашња црква из 18. века саграђена је заклонила музеј децембриста. Колекција од скоро хиљаду експоната чува се у старој цркви Архангела Михаила. Овај споменик руске дрвене архитектуре 18. века изванредан је сам по себи. Збирка говори о животу децембриста на тешком раду. Неки прогнаници венчали су се у овој цркви и долазили да се моле. Чланови њихових породица су сахрањени у близини. Сада је црква затворена, а музеј у њој отворен 1985. године.
Казанска црква изграђена је на месту старог стадиона на станичном тргу 2001. године. У подножју је положена честица моштију светог Сергија Радоњешког. Архитектонски стил је Владимирско-Суздаљски, а комбинација боја у спољном дизајну није баш типична за храмове. Укључена је на листу највећих цркава на Далеком Истоку и у Сибиру. Главно звоно тежи око 10 тона. Једна од реликвија је светиња са моштима светог Варлаама Чикојског.
Споменик „Љубав и верност“ отворен је 2011.године заједно са истоименим тргом. Споменик је симболичан за град. Овде, укључујући и област у којој се појавила вајарска група, живеле су жене децембриста. Следили су мужеве у прогонству, па су постале симбол љубави и верности.
Чита се налази на удаљености од 4.737 километара од Москве. Временска разлика у односу на Москву износи 6 сати.Овај град на ушћу двеју река Ингоде и Чите окружен је шумовитим брдима.Територија овог града простире се на око 530 квадратних километара. Са запада, Чита је ограђена падинама планине Јаблонови, а са истока – планином Черски. Чита је статус града стекла 1851. године, а статус административног центра истоимене регије добила је 1937. године. После референдума 2008. годне Чита је почела да се назива главним градом Забајкалске територије.
Чита је мултиконфесионални град у којем становници поштују традицију различитих народа. Овде делује Скупштина народа Трансбаикалије. Бурјати, Евенки, Татари, Башкири, Киргизи уз друге националности.Сви они се с правом сматрају Трансбакалијанцима и поносни су што је Трансбаикалија постала њихов дом у којем су створил друштво засновано на једнакости и међунационалној хармонији.Свако има различите корене, традицију, културу, али исту жељу за миром, како овде где живе, ако и у целом свету.
Чита је модеран град. Последњих година изглед трансбајкалске престонице се значајно променио. У првој деценији новог века Чита је постала члан Асоцијације сибирских и далекоисточних градова, Конгреса општина Руске Федерације и Савеза историјских градова. 2004.године Чита је постала лауреат националне награде „За достојна дела – захвална Русија“, а 2005. – победила је на Сверуском такмичењу за економски развој „Златна рубља“ у Сибирском савезном округу. Прехрамбена и прерађивачка индустрија се констатно развија. Ажурира се материјална база образовних, спортских, здравствених и културних установа.
Чита је спортски град. Занимљива чињеница – према статистикама, сваки четврти становник града редовно се бави спортом.Око 13 хиљада деце и младих ангажовано је у 18 дечјих и омладинских спортских школа у граду, на 30 спортских одељења (што је 25% деце и младих од укупног броја младих становника Чите старости од 6-15 година).У Чити је постало традиционално одржавање разних спортских такмичења. Спортови који су највише развијени у Чити су: стреличарство, фудбал, бокс, атлетика, одбојка, бадминтон, спортски туризам, карате, уметничко клизање и хокеј.
Чита је такође и један од културних центара Сибира на чијој територији постоји значајан број споменика архитектуре и градитељства, археологије и историје.Црква Архангела Михаила (1771.), у којој се налази Музеј децембриста, јединствени је споменик дрвене архитектуре 18. века.Давне 1871. године у граду је отворена прва приватна библиотека, 1895. године – локални историјски музеј, а 1907. драмско позориште.
Чита је град активне омладине. Град има велики број игралишта за спорт и активности на отвореном. Конкретно, постоје спортски комплекси у којима можете играти хокеј или клизати, клизалишта, базене, градске забавне паркове. За љубитеље активности на отвореном ту су паркови са конопцима, стаза за мото спорт (аутокрос), хиподром.
Клима у граду има строго континенталне одлике – негативне температуре почињу средином октобра и завршавају се у априлу, односно зима заправо траје шест месеци. Лето је прохладно и пролазно.
Чита се налази недалеко од руско-кинеске границе и ова околност одређује њен важан војно-стратешки положај.Током читавог совјетског периода овде је било смештено седиште Трансбајкалског војног округа, а до 2010. године – главна команда сибирске формације комбинованог наоружања. Али чак и сада, упркос релативном омекшавању односа са суседом „вишемилионским доларом“, не смемо заборавити на недавно недавно негативно искуство. Велика група трупа са седиштем у овом региону покрива огроман део територије и Транс-Сибир, који се повезује са Далеким Истоком. А Чита је град са великим мобилизацијским потенцијалом за читав регион.
Град има свој аеродром Кадала.У Чити постоји 785 улица, а занимљивост представља податак да је Чита на другом месту у Русији после Владивостока по броју аутомобила по глави становника.
Град је направио један од најсликовитијих споменика у пролеће 2011. године, када је свечано отворен трг Љубав и верности.У центру рекреације налази се скулптурална композиција изливена од бронзе,коју младенци посете након посете матичару. Храбри официр, клечећи, спреман је да узме длан и пољуби пружену руку младе даме, која га са одушевљењем гледа. Вајар је љубавнике „обукао“ у костиме из 19. века, што подстиче на мисли децембриста и верних пријатеља који су их пратили у прогонство у Сибир.
Приликом писања текста, као извори послужили:
https://top10.travel/dostoprimechatelnosti-chity/
https://gelio.livejournal.com/240696.html
http://www.visitchita.ru/ru/o-chite/o-gorode/chita-istoricheskaya/nachalo-ulichnoi-istorii.html
Прочитајте ЈОШ:
Нова верзија једне од највећих совјетских мистерија: Планинаре убили „амерички шпијуни“?
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
