Чиста нечист

Џаба гурате тикву у воду, учи стара српска пословица. Тако је и са такозваним црногорским језиком. Бојати се да и све друго, црногорско, не заврши као тај новоговор. А, доонда, нека трну зуби.

Новоговор је измишљени језик чији је аутор Џорџ Орвел, који га је створио за потребе романа 1984. Тачније, новоговор је службени језик фиктивне државе Океаније. Будући да Монтенегро још није сасвим фиктивна, свакако, требало би је зауставити на том страшном путу преображаја и сваког сатирања. Новоговор, поједностављено, и јесте енглески језик са битно смањеним вокабуларом, и сасвим поједностављеном граматиком – то би била, у најкраћем, дефиниција Орвеловог новоговора. Али, шта је друго и црногорски новоговор. Тумачи новоговора сличне авантуре у фиктивним друштвима назвали су дистопијом, оним што се, дакле, не слаже са основним тоном и током језика, то је, може се и рећи – чиста нечист. Звучи ужасно: чиста нечист!

И у наше вријеме (кад се хоће представити друштво без демократског одлучивања), постало је сасвим нормално свакодневно чути фразу – као орвеловско друштво. То су друштва лишена сваке слободе, још и апсолутно затворена за било какав утицај са стране. Има ли примера сличнијег од Монтенегра. У таквом друштву може да проклија све, и прокласа свашта, па чак и нови језик. Не треба сметнути с ума да у Орвеловој Океанији апсолутну власт има Партија, баш као и у Ђукином Ђуканистану. Па ипак, најстрашније код новоговора јесте то што ће одређена директна значења појединих ријечи, бити у фаталној супротности са логичким мишљењем. И овдје се свијет и свијест сударају. (Зашиљени колац више не значи само тај и такав колац, него и оловку). На том страшном путу измишљања себе (измишљања језика), најдаље су се, ипак, обестрвили Хрвати. (Зар, рецимо, зракомлат – хеликоптер, добро не подупире мишљење о убијању логичког мишљења).

Абер је ми црни стига, са обале мутне Таре….

Абер нам је црни долетио из Вашингтона, да тамошње научне институције, да тамошњи научници (лингвисти), не признају црногорки новоговор. Наравно, не можете ничим да купите (или поткупите), научнике у Вашингтону. Чак их не можете поткупити ни шармом црногорске научнице и плагијаторке Сање Влаховић. Замислите, шта би дао Орвел да је имао стварну земљу Монтенегро, у којој у лабораторији експериментише Сањица са увојцима, министарка науке – плагијаторка, кажем, колико би себи олакшао писанију да је умјесто фиктивне Океаније имао стварно Монтенегро.

Иако невољно (из посве личних разлога), парафразираћу писмо директора Националне библиотеке „Ђурђе Црнојрвић“ Техничком комитету ИСО 639-а, са сједиштем у Конгресној библиотеци у Вашингрону, који би, авај, требао да кодификују, то јест призна, да коначно, што рекли у Кривошијама – преломе о црногорском језику. У Вашингтону, дакле, у том Комитету, верују да је црногорски само варијанта српског језика. А директор овдашње Националне библиотеке каже да им је „прошле неђеље послао доста флексибилно писмо, донекле са једним молећивим тоном, да узму у обзир нашу ситуацију и да коначно одлуче. Не желим да их наљутимо, јер ако нас одбију, онда смо већ у великом проблему и све ће даље ићи пуно теже“. Да ли овоме треба икакав превод и коментар. Слажемо се – no comment. Каква ментална ароганција. У питању је наука, и шта ви ту има да будете молећиви..! Шта ви има да мољакате, и кога, и за шта..! То је исто као да тражите да неке највише научне институције, академије, универзитети и слично, промовишу црногорски метар, или црногорски литар, или црногорску масу пута убрзање, или неки нови црногорски елеменат, или… (сами упишите шта…

П. С.

Да се подсјетимо и великог интелектуалца, лингвисте Ноама Чомског, шта он мисли, уопште, о фалсификатима прошлости, историје једног народа, шта уопште мисли о фалсификату као основном сегменту у контроли мишљења. Чомски у књизи „Контрола медија“, наглашава важност лажирања чињеница ради укупне манипулације: „Такође је неопходно у потпуности фалсификовати историју. То је следећи начин за превазилажење оних болесних инхибиција, тако што ћемо учинити да изгледа као кад ми нападнемо и уништимо неког, у ствари, штитимо и бранимо себе од крупних агресора, и томе слично. (…) Кад имате тоталну контролу над медијима и образовним системом, а наука је конформистичка, можете то да изведете.“

Још само у цијелу ову дефиницију Чомског, смјестите Сању Влаховић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: