Ћирилица је наш идентитетски знак, оно по чему нас странци препознају

Приредила: Драгана Б. Мијушковић

Џорџ Бернард Шо је рекао да је српска ћирилица најсавршеније писмо на свијету и један заокружен и логичан систем. У свом тестаменту оставио је новчани износ  Енглезу који успије да реформише и упрости енглеску абецеду по узору на Вукову ћирилицу (једно слово један глас).

Међутим, свједоци смо да је ћирилица данас угрожена и ако се настави негативан тренд у Црној Гори, ризикујемо да будући нараштаји неће умјети прочитати надгробне споменике својих дједова. Колика је борба за опстанак ћирилице, говори и податак да родитељи ученика у црногорским школама морају да потпишу захтјев да се свједочанства њихове дјеце издају на овом писму.

О ћирилици и њеном значају разговарали смо са доцентом др. Аном Јањушевић Оливери, професорицом српског језика, која је дуги низ година живјела у Италији.

„Све више се говори о томе да је ћирилица угрожена, и то не само у Црној Гори и Хрватскиј, гдје се води и отворена кампања против нашег првог писма. Ћирилица се потискује и у другим срединама у којима се говори српским језиком. То значи да смо негдје заказали, и то одавно, и да смо се касно сјетили да треба штити ћирилицу“, рекла је Јањушевић Оливери за ИН4С и додала:

„А ћирилица је, у ствари, наш заштитни знак, нешто по чему се међу народима и језицима препознајемо. То показује и сам језик у коме је појам ћирилица постао метафора за све што је српско, домаће, традиционално. Па ћете тако чути да се при наручивању или бирању радио-станица тражи „нешто на ћирилици“, при чему је ћирилица метафора за традиционалну, народну музику“.

Јањушевић Оливери подсјећа на ситуацију прије пар година у Вуковару када су Хрвати исказивали нетрпељивост против суграђана који „говоре ћирилицом“, што значи да се српски језик у цијелости сагледава преко његовог писма.

„Изузетно су значајне све активности и манифестација које подстичу Србе, било гдје да живе, да се више користе својим писмом. Једну од таквих активности спровела је и Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори, која је имала снажног одјека“, сматра Јањушевић Оливери.

На наше питање како странци доживљавају ћирилицу Јањушевић Оливери оговара да управо преко ње (ћирилице) они спознавају нашу културу.

„Нас и странци управо препознају према ћирилици, која је за њих егзотична, па приликом усвајања српског језика желе да науче и српско писмо. Неки тврде чак и да им је лакше читати текстове написане ћирилицом, јер их то ослобађа правила о гласовним вриједностима латиничких знакова, која важе у њиховим језицима“, истиче Ана и закључује:

„Збуњују их и латинички диграми Nj, Lj, DZ, као и графеме са дијакритичким знаковима, какве су ć, č, ž. Због свега тога велики број странаца се, при учењу српског језика, радије опредељује за ћирилицу“.

Из овога се може закључити да је ћирилица наше насушно писмо, а како другачије да је сачувамо осим да се служимо ћирилицом.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: