ИН4С

ИН4С портал

Чији смо ми народ?

1 min read
На првим дефилеима победе у Паризу 14.јула и Лондону 19. јула 1919.године Србија је имала почасно место, као велесила која је неустрашивошћу задивила цео свет.
Дефиле побједника у Првом свјетском рату, Париз, 1919. година

Дефиле побједника у Првом свјетском рату, Париз, 1919. година

Пише: Мишо Вујовић

На првим дефилеима победе у Паризу 14.јула и Лондону 19. јула 1919.године Србија је имала почасно место, као велесила која је неустрашивошћу задивила цео свет.

Да не цитирам већ познате ставове ондашњих званичника и француских генерала који су командовали Источним фронтом, али две изјаве уклопиве у контекст овог осврта отварају многа питања:

„Ако се једног дана буде писала историја овог рата најславнији одељак носиће назив Србија”.

Ово је одајући поштовање једном малом витешком народу рекао Роберт Лизинг у то време шеф дипломатије САД-а.

defile pobjednika pariz 1918
Дефиле побједника, Париз, 1919. година

„Срамота 150 000 српских војника одлучило је рат”, гневно је признао немачки цар Вилхелм.

Та мала Србија у незадрживом јуришу у поробљену отаџбину, незабележеним у историји ратовања срушила је четири царства и убрзала крај рата. Све што се данас догађа ван контекста је тог узвишеног историјског интервала званог “ време бола и поноса”.

Шта се то збило са Србијом и њеним слободарском свешћу?

Колико данас српски народ разапет између духа и трбуха личи на своје претке? Да ли се савремени Срби одричу своје историје?

Прослава у Паризу порука или поука?

Да ли је власт од Бога дата или одавно ђаво коло води на сред земље Србије? Хашим Тачи на челу трпезе Вучић на зачељу?
Шиптари су, кажу упућени, платили да седну тамо где не припадају. Да ли смо без плаћања могли устати и сачувати достојанство лично и народно?

Шта је народ без поноса?

Кренимо редом.

Пре сто година на врхунцу моћи изабрали смо пут или странпутицу. Бога смо заменили масонеријом. Србију Југославијом. Народ становништвом. Отаџбину територијом. Солунци и стари ратници постадоше пасторци земље коју су ослободили.

Обогаљени ратници са испруженом руком по улицама и пред богомољама сакупљаху инвалидски додатак. Припадници Вражје дивизије и осталих казнених јединица аустроугарске састављених од нашег башибозлука из Босне, Хрватске и Словеније који у црно завише Подриње, Мачву и пола Србије стекоше достојанства и унапређења у војсци нове државе.

Војводе – апостоле Великог рата Жућу, Перу, Степу отпратише у пензију. Радомир Путник је се на време преселио у царство вечног благослова.
То би била прва фаза денационализовања српске свести. Друга комунистичка, настала на њеним темељима, била још бруталнија.

Црвени терор осим поратних чистки ликвидација реакције, кулака и класних непријатеља спровео је неколико фаза денационализације народне свести почев од забране слава, црквених обреда, народних свечаности.

Српски комунисти у борби против Бога и отвореном стратегијом убијања Српске православне цркве покушали су да заувек затру вековну везу народа са црквом и Творцем. Највећи непријатељ постала је Српска православна црква у којој су разапињали непослушне епископе и рукополагали подобне владике. Министар унутрашњих послова поп Влада Зечевић, ђавољи прота посебно се истицао у обрачуну са својом сабраћом.

Комунизам, мондијализам, атеизам, транзиција, бежање са села, бела куга и на крају самоубиство или тихо умирање потпуно је небитно.

Европа има алтернативу, али је Србија нема. Можда су Срби једини народ који побеђује у рату поражавајући себе у миру.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

12 thoughts on “Чији смо ми народ?

  1. … Gostu, tekstovi Vam uveliko nadmašuju uobičajene blogerske komentare!
    Sjajni.
    Sa uživanjem sam čitao. Dvaput isčitao.
    … I ovaj posljednji redak, citat ovaj!

  2. … Kada ste zadnji put odili u “ Veneciju“, Gostu?
    Već su ubijeni, a nesahranjeni!
    Bazaju Parizom, Londonom, Berlinom, Bečom, prijestonicama Zapadnog svijeta, zastravljeni … Do najbližeg merkatora, pjace, najkraćim putem do, i nazad posla, vrću se u svoje stanove- bunkere daleko ulice, prestravljeni! Vlastite sjenke uplašeni!
    Otud negde ih pogleduju oči stranca koje se ne vide, i one koje se vide, svejedno, zaljućene su i bijesne oči koje im govore da je ovo zemlja Prorokova! … Ummet! Zemlja Islama! …
    Te oči stranca, oči njihove bespogovorno im kazuju, eto, da i nije, da još nije, biće!!! … Biće, hoće!
    Još samo malo pa će biti.
    … Muslimani.
    Na tuđem svoji.
    Kojima je sve tuđe njihovo. Ili će biti!
    Koji su oni jedno i jedino, Muslimani. (Musliman : particip aktiva sa značenjem “ onaj koji se predaje „(Bogu))
    Bez ostatka mu se predaje, Bogu svome, koji će učiniti da čitav svijet jednom bude islamski, i onda će među ljudima da zavlada vječni mir!
    … Dakle, već su ih sahranili.
    Žive sahranili!
    One bezumnike koji još uvijek vjeruju da vladaju svijetom izvan svoga svijeta!?
    … A ovi, oni muslimani već sahranjuju Civilizaciju “ kristala“, kako se gordo kite Evropljani. Sahranjuju one koji su potrčalu da vladaju tuđim, a ne vladaju svojim zemljama!? Takvi, pa potrčali u tuđe svjetove, a svoj načisto upustili! ?
    … Jedino se još osjećaju stvarno živimi u besmislenim ratovima na Istoku! U fikcijama bjelačke moći!
    Tamo ubijaju sebe ovamo!
    I tako svaki bogovetni dan.
    Do pošljednjeg hrišćanina.
    Pod oružjem oni dalje svojih kuća, do kolena potučeni u svojoj, naizgled živi, već sahranjeni.
    … Bez opela Evropi!
    ( Već je odvratno da odvratnije ne može biti : Smiješno, urnebesno, valjda i zabavno, vrag će ga znati.)

    1. Ђикане, ја сам сагласна с Вама.
      Коментар је потресан, ко разуме…

      Шта је ислам и на који начин чинодејтвује и како за кратко време преобрати и уназади, на најбољи начин показује Сарајево.
      Требало је направити паузу од неких 10-так година па видети да се тај град срозао на касабу из турског вакта.
      Демаркациона линија поделе града на српски и муслимански део је као Алисино огледало иза кога ступате у нестварни и потпуно другачији свет.
      Калдрма оживљава Мешине ликове и што више гледате све вам се више чини да су ликови Ахмета Шаба, Махмута Неретљака или Мула Ибрахима стварни и да вас прекорно гледају што нарушавате суморно и спарно послеподне које је добро једино за испијање кафе и посматрање ретких пролазника.
      Спојили су се 18. и 21. век и као да никада није било неког другачијег Сарајева веселог жагора ужурбаног града који се тиска и гура у ул. Васе Мискина.
      Бришу се трагови Гаврила Принципа а са њим и трагови постојања Срба.
      ,,Оно што људи хоће то и време трпи.“

  3. Срби су своји, увек само своји!
    Питање је – Чија је Европа?
    Запад је увек исти.
    Срби су бранили Европу од Османлија, а Венеција уцењивала кредитом за рат!
    Прво што ми је пало на памет, а овим поводом, је питање да ли смо се као нација коначно опаметили, па их у 21.веку заиста пуштамо да се једном бране САМИ?! Да и ми, Срби, једном већ у историји видимо како то изгледа. Па, чини ми се и да ћемо да гледамо!
    Данашња Европа је глобалистичка бљувотина.
    Макрон је програмирани пајац, конструкт чипованог мозга, а Ангела је само последња у низу вазалних намесника окупираног Рајха.
    И хвали их атлантски газда, као лидере.
    Да није одвратно и опасно, као што јесте, било би смешно, урнебесно и забавно.
    Предаће они ту њихову ЕУ муслиманима исто онако ко што су је `41-ве предали нацистима.
    Само њихови земљаци који клањају неђе да их тетоше као што је то Хитлер радио.
    Има да буде крви до колена а тада ће питање бити НЕ – ,,како у ЕУ?“ већ ,,како из-ЕУ!“.
    Уби их егоизам, лицемерје и разврат а муслимани ће да их сахране.

  4. Изврсан текст. Суштина српске голготе објашњена у неколико реченица.

  5. A sta ce nama, braco Srbi, okupatori spram Komlenovica? Fenomen izdajastva kod Srba je aksiom. Zato isplivaju div-junaci… ali domaci Komlenovi su sve brojniji…nadajmo se samo da cemo opet kao Natalijina romanda…

  6. Браво,брате Мишо.Црвенило ми облива лице док читам ове твоје редове.Како смо се само односили према својим прецима!!??И сам сам потомак Солунца.Ова милова багра и лижисахани желе да избришу из колективне свијести Српског народа сјећање на херојство
    Српског оружја и великом рату.Не видимк коментаре ове психички обољеле особе -комлена,бетовена итд.. иначе муслимана -рома.Спуштајте главе багро антисрпска кад ми
    потомци хероја Срских пролазимо.

  7. “ … Narod stanovništvom. Otadžbinu teritorijom.“!
    Malo nam bilo …
    Srbe zamenili Hrvatom, Makedoncem, Muslimanom-Bošnjakom, još i Crnogorcem!???
    Mašala, što nas ima Srba!
    … A Mišov tekst, sjajan kao i uvijek, ako je to od neke koristi.

    1. … A Mišov tekst, sjajan kao i uvijek, ako je to od neke koristi.

      Itekako da je koristan,steta sto ih nema ovakvih vise da se svjedoci istna ali ovako prava, pa da se pogledamo uoci svi zajedno i svaki sasobom ,pa da vidmo cemu ova bruka vodi,a vodi i to dobro necemu sto nevalja,sve mi se cini!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *