Чији је („наш“) Демос

Министарство јавне управе засукало рукаве, поболо д… у фотељу Министарства јавне управе, и сходно ауторитету којег ужива Министарство јавне управе, пресудило доносећи одлуку: Демос, по окончању исцрпне и за јавност трапаво изведене аукције, ипак, припашће пензионисаном дипломати и рекреативно лијево расположеном рекету, што ће рећи, извјесном Ћакију или Лекију или Мио-драгу, каковећ, и оно што је најважније за закон а богме ништа мање битно и за политику културе (молим лијепо), јесте новоуведена тачка та и та према којој ће надаље бивствовати само једна „партија“ Демос, остало је кутара енд ствар неовлашћеног лица (Горана са дојучерашњим дуплим Д), који се сам са собом прегања у властитој магли…

Као грађанин са стране, искреном да кажем, сасвим ми је свеједно ко је лидер Демоса а ко, пак, неовлашћено лице! Међутим, да и у овој реченици будем искрен (на штету стила колумне), има нечег готово природног у томе да Лека рукодејствује Демосом: у сумраку политичко-дипломатске каријере (тако биолошки тика-така откуцава сат), добијамо на сцену нешто што је феноменолошки више него интересантно, будући да ова партија пропагира салонизам, за умјерено до знатно континенталне типове било би равно универзалном скандалу да је предводи сјеверњак… Знате, овако остаје да важи на снази онај имиџ Лека-Демос, у демос бијелом мантилу, у демос интелектуалној пози, са све демос професорским цвикерама, док са демос трибине декламује тра-ла-ла демос салата „политику“: ко тебе изружи, ти њега култивиши!

То је, дакле, умјерени нео-расистички, одвећ катунски моменат у овдашњој све црвенијој монтенегрини у којој су, ево баш сви грађани, осим, разумије се, брђана… Па, господо, кад је већ тако како је, немам ништа против (напротив), држећи до таквог става к`о до лањског снијега у вртачи. У оба случаја, Демос је чист привид (с којим би се у нападима доконлука добро нашегачио господин Г. Башлар насловом – Демос псеудо-полемос!), показатељ у малом дубоких расцјепа унутар вјештачких Ђидових граница…

Сјетимо се само препуцавања у коме је садашњи званични власник аматерско тенисерског клуба Демос, прозборио нешто о разлици у култури и одгоју, на шта је Горан посегао са смијешном стори о томе како је неко Диоген, а неко је одгојен, итд.

(Како сам сјеверњак, и ово и многошта данас у оваквој Црној Гори – гдје од „независности“ до јутрос нема ниједног догађаја којег се не треба стидјети као слике пропасти на свим нивоима: културолошким, моралним, економским… – гледам са висине!)

Слобода за Чађа!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: