Чији је црногорски принц?
1 min read
„Принц Никола II је директни потомак краљевске династије Петровић, пошто је његов отац принц Мирко, треће дијете и једини син Његовог Краљевског Величанства, који је имао потомство,“ наводи се у тексту Историја добија другу димензију, коју је објавио ЦДМ а пренио, без провјере јавни сервис РТЦГ.
Засигурно знамо да предсједник Фондације Петровић Његош није син принца Мирка Петровића и унук краља Николе. Простим увидом на Википедији, могло се провјерити породично стабло Петровића, гдје с правом или не, као последњи Петровић се помиње Михаило, син Мирков.
О последњем Петровићу, Михаилу, потомку краља Николе јавност мало зна. Црногорска јавност је више упозната са биографијом предсједника Фондације Петровић Његош, којег дио јавности доживљава као принца Николу.
Није замјерити, у новинарству се дешавају грешке када се преносе хронолошки подаци са других медија. Ипак, неке грешке су круцијалне и тешко могу бити оправдане ако ниједан од два медија не исправи. У наведеном тексту каже се да је предсједник Фондације Петровић Његош посјетио Црну Гору први пут 2011. године што је нетачно: сви се сјећамо његовог доласка са породицом приликом сахране краљевске породице на Цетињу 1. октобра 1989. године.
„Знате, у свим земљама постоје подјеле око тумачења историје… Све земље гријеше а њихова се величина огледа у препознавању почињене грешке,“ казао је предсједник Фондације, па би било добро када би и наведени медији препознали своју грешку.
Фондација није подржала иницијативу за подизање споменика принцу Михаилу
„Фондација не располаже потребним средствима за изградњу споменика, и да таква врста активности не улази у програмски рад организације, те захтјев не може ући у наредна буџетска разматрања“, био је одговор Фондације Петровић Његош на иницијативу портала ИН4С за подизање споменика великом човјеку и патриоти Михаилу Петровићу Његошу.
Иницијатива нашег портала покренута је у августу прошле године. Након што смо имали интезивну преписку са Фондацијом, из неког разлога, њен директор Никола Петровић Његош не жели да је подржи.
ИН4С је у преписци нагласио да за наведени пројекат не тражи издвајање буџетских средстава од Фондације, већ да, уколико жели, може и сама покренути иницијативу, без учешћа нашег портала.
У образложењу иницијативе ИН4С-а истиче се чињеница да би се оваквим гестом исправила историјска неправда према лику и дјелу Михаила Петровића, а посебно с обзиром на то да ниједна улица или школа у Црној Гори не носи име овог најсвјетлијег представника лозе Петровића у 20. вијеку.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Када користите српску Википедију као извор за фотографију, основна култура као и правна обавеза је да се то у тексту испод јасно наведе.
Никола је добар човјек. Скијао сам са њим на Дурмитору за Нову 1990 годину. Били смо ваљда једини девизни туристи. Дружили се и причали. Нудио сам му (помало у шали) посао да нам буде Краљ. Симпатично и културно је рекао да има добар посао у Паризу (ваљда је схавтио каква је вукојебина Црна Гора).
Радо бих га опет срео.
Bas me briga ciji je princ moj nije.
Доста је било кукавичије подметања, дошло је време да србски род сам бира ко ће да га представља и води. Никад никад више допустити странцима да нам праве државу, нека они воде рачуна о себи.
Čuš čiji je crnogorski Princ , pa crnogorski či bi bio drugo !
Mada je meni lično nekako najmilija Dukljanska dinastija Vojisavljevića , čast Petrovićima , Crnojevićima i Balšićima , ali su Vojisavljevići fascinantni , naročito Bodin !
Мишоњо, није ово ни глупо ни наивно нити само реторичко питање. За оне који понешто знају. Сјећам се добро дочека у Бару италијанског ратног брода 30. септембра 1989. године, којим су приспјели посмртни остаци краља Николе, краљице Милене и принцеза Ксеније и Вјере. Са још двојицом колега био сам задужен за дочек породице архитекте Николе Другог Петровића – Његоша. С брода силази Никола обучен у једно љубичасто одијелце, са хипи краватом, као да је кренуо на пикник. Били смо шокирани. Како тако обучен праунук да дође на сахрану прадједу на Цетиње? Трчи по Бару, тражи пригодно одијело, пресвлачи и упристоји.
Врло је интересантна једна неспорна чињеница: принц Михаило Мирков, Петровић Његош никада за живота никоме није ни поменуо да има сина!?
Овај ребус је данас лако ријешити. ДНК тест, па ако је принц, све привилегије и почасти. А ако није, све дато врати, пут за уши и сиктер у Париз!
Receno – ucinjeno. Nego ne bi me cudio, ovo je zemlja Scepana malog.
I protiv Petrovica se srblje okrenulo…
Ne znaju dje udaraju, ocigledno.
Basobozuk – neznaven, inatan, interesan…
Kako rece Kralj Nikola pretku jednog od ovih istaknutih iz Drazina Fronta, kad mu je trazio zajam – Ne dam, Bozije ti vjere. Ni prvi mi nijesi vrnuo.
Osvetnicki basobozuk.
Mirku Petrovicu su ukazom Nikole Staninoga oduzeta sva dinasticka prava. A to znaci da njegovi potomci nisu princevi, pa ni ovaj Nikola nije princ.
(Na osnovu knjige Nikole P Skerovica „Crna Gora i Srbija u I svetskom ratu, odnosi i kapitulacija“, Istorijski institut, Titigrad 1968. Godine)
Abdikacijom prestolonaslednika Mihaila dinastija Petrovic-Njegos je prestala da postoji. On je samo gradjanin.
Pretuzno.
Izgleda da je princ Mihajilo Petrovic jos jedna zrtva prljavih igara tajnih sluzbi.
Zar i ovako nesto treba da nam se desava?
Принц ко и ја што сам.
On jeste princ, a ti si ograničen
baš me briga čiji je. sa mojom CG pravi biznis .. fondacija..