CIA planirala bombardovanje Srbije još 1993.

Amerikanci su još 1993. razmatrali mogućnost da bombarduju Srbiju. Napadi na vojne ciljeve na teritoriji Srbije pominju se u jednom od, donedavno tajnih, dokumenata CIA, kao poslednja opcija protiv stvaranja „Velike Srbije“, prenose „Novosti“.

U analizi „Srbija: Balkanski kavgadžija za devedesete“, u čijem su stvaranju učestovovali službenici CIA, Stejt dipartmenta, DIA i Ministarstva odbrane SAD, sastavljenoj krajem januara 1993. godine, navodi se niz mjera koje bi trebalo preduzeti protiv navodnih srpskih ambicija za stvaranje „Velike Srbije“.

„Srbija će steći hemijsko oružje“

Predloženo je uvođenje snažnih sankcija protiv Srbije i njena politička izolacija, a na listi mjera su i predlozi poput stvaranja bezbjednih zona u BiH za Bošnjake, naoružavanje Bosne i Hrvatske, vazdušni udari u Bosni i „možda prijetnje i preduzimanje vazdušnih udara protiv vojnih ciljeva u Srbiji“.
„Naša analiza ukazuje da će ’Velika Srbija’ biti stalni izvor nevolja na Balkanu u velikom delu ove decenije“, piše u ovom dokumentu.

„’Velika Srbija’ će verovatno dovesti do problema u susjednim zemljama, započeti etničko čišćenje na Kosovu i steći oružje za masovno uništenje, poput hemijskog oružja. ’Velika Srbija’ vjerovatno neće oklijevati da koristi silu niskog intenziteta van svojih granica i možda pokuša da upravlja vladom Makedonije i zauzme teritorije koje nisu nastanjene Srbima u Bosni ili Hrvatskoj, posebno u blizini Jadranskog primorja.“

Kao glavni cilj u dokumentima se navodi rušenje Miloševićevog režima, a ekonomska situacija i životni uslovi u zemlji razmatraju se jedino u tom kontekstu.

„Ekonomski i politički uslovi u Srbiji moraju se razoriti daleko ispod sadašnjeg nivoa (reč je o 1993), da bi se Miloševićeve pristalice okrenule protiv njega i otjerale ga sa vlasti“.

Dalje se navodi da je pad Miloševića jedino moguć ako Srbija pretrpi značajne teritorijalne gubitke u Hrvatskoj i Bosni.

„Procenjujemo da će nacionalisti, vojska i policija podržavati Miloševića uprkos efikasnom embargu, teškim uslovima za radnike i surovoj hiperinflaciji. Samo ako se ovo ostvari i Srbija pretrpi značajne teritorijalne gubitke u Hrvatskoj i Bosni, zaključujemo, nacionalisti i vojska će srušiti Miloševićev režim. Međutim, čak i ako bi Milošević otišao, nacionalisti bi i dalje bili dominantni igrači u Beogradu. Srbija bi i dalje bila odlučna da podrži stvaranje etnički čiste ’Velike Srbije’ silom. Kosovski Albanci, međutim, mogli bi da budu pošteđeni etničkog čišćenja ukoliko bi Miloševićev zamjenik bio slabiji od njega.“