ЦИА открила: Анте Павелић се крио у Ватикану прерушен у свештеника
Лидера квислиншке Независне Државе Хрватске (НДХ) Анту Павелића је после бјекства из Загреба на својој територији у Риму скривао Ватикан, потврђују документи из 1947. које је објавила америчка Централна обавештајна агенција.
Документи показују да су Американци и Британци 1947. планирали да ухапсе Павелића, али тај план није спроведен.
Павелић је 6. маја 1945. побјегао са породицом у Аустрију, одакле се, са фалсификованим перуанским документима на име Педра Гонера, прерушен у свјештеника, пребацио у Италију, где га је под своје окриље узео Ватикан.
У Риму је после пада НДХ група свештеника, везана уз Завод Светог Јеронима, успоставила мрежу, која је требало да омогући припадницима квислиншког режима да се пребаце у Јужну Америку.
Према америчким документима, у Заводу Светог Јеронима у центру Рима су боравили командант усташког ваздухопловства Владимир Крен, замјеник министра спољних послова НДХ Вјекослав Вранчић, али и Ђорђе Перић, министар пропаганде у српској квислиншкој влади Милана Недића.
Американци нису жељели да ухапсе Павелића без британског учешћа, јер “није у америчком интересу”, пошто “америчке обавјештајне агенције користе бројне Хрвате као информаторе”.
“Значајан број тих Хрвата је лојалан Павелићевим антикомунистичким активностима и католичком фанатизму”, наводи се у документима.
Павелић је посљедњи пут виђен у јулу 1947. године док је, обучен као свештеник, шетао Римом.
У документима се тврди да су Британци раније те године омогућили Павелићу да побјегне из Ђенове, гдје су организовали акцију чији је циљ био да се ухапсе квислинзи који су планирали да из тог лучког града крену на пут за Јужну Америку.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Puno Vam hvala na odgovoru ,medjutim mora da je negdje neko nesto zabiljezio u vezi ovog jer radi se o krupnim stvarima ,kompletna arhiva koju je vodio Kanaris je do danas zlata vredna.srdacan pozdrav Nikola Zec Frankfurt!
Gospodine Zec, tek sam danas procitao Vas komentar. Ne znam nista o toj arhivi. Zna se samo to, da je najvise Srba streljano u Sloveniji, a Hrvati i Slovenci uporno isticu, da su tamo stradali samo Hrvati i Slovenci i za to krive Srbe *kao nosioce Jugoslavije*, a trupama partizanskim komandovao Hrvat – Tito! Sto se tice zapisa o hvatanju i pustanju Ante Pavelica, to je ucinjeno posle rata i dokument je predao Bozinovic arhivi Generalstaba SFRJ.
Postovani a gospodine Jarcevicu,procitao sam na jednom portalu u Njemackoj ciji je uredjivac Erik Smit Ebon ,radi se o sledecem ,kada je Viljem Kanaris sef obavestajne sluzbe Vermahta uvidio da mu ss polagano ulazi u targ kompletnu arhivu je poslao prema Bajernu da bi ona po navodu ovog istrazivaca i novinara dalje dosla u Austriju a u maju mjesecu 1945 na granici sa Jugoslavijom ,bolje reci Slovenijom.Ta kompletna arhiva je pala u rujke kao se navodi Titovih partizana ,koju su oni ustupili Englezima i od tda joj se gubi svaki trag.Ovo Vam pricam jer ako je to tacno sigurno postoji dogovor izmedju Engleza i Tita o strijeljanju onoliko izbjeglih vojnika i civila u Sloveniji kao prot uslugu za ove vazne dokumente.Da li ko od nasih istoricara zna za ove podatke.
Srdacan pozdrav Nikola Zec
Тито је наредио, да се већ заробљени Анте Павелић пусти на слободу! То је било почетком маја 1945, у Аустрији.
Радио сам у Амбасади СФР Југославије у Лусаки, Замбија, 1973. Југославија и Замбија су имале војну сарадњу и тад су из Генералштаба стигла три пуковника у Лусаку – сви били у партизанима током Другог светског рата. Један од њих је био католик – Петар Пјер Божиновић, родом из Макарске. Био је официр – можда поручник – 1945. На челу своје јединице је открио Анту Павелића, који се, с пратњом, сакрио у једној усамљеној кући у шуми, у Аустрији. Препознао је Анту Павелића, док је штао по дворишту. Опколио је кућу и послао курира с извештајем – свом команданту. Не знам, да ли команданту неке дивизије, или неком другом команданту. Кад се курир вратио, пружио је наредбу Петру Пјеру Божиновићу. У њој је писало, да се одмах склони од те куће, да се врати у јединицу, „јер не сме да хапси Анту Павелића, пошто је реч о територији коју контролише енглеска војска – дошло би до несугласица с енглеским савезницима. Енглези ће обавити хапшење и предаће Павелића југословенској војсци“.
Божиновић је послушао, а онда је сутрадан добио другу наредбу, Да хитно оде до те куће и ухапси и Павелића и целу му пратњу. Но, кад је Пјер тамо стигао, кућа је била празна.
Влада Милана Недића није била квислиншка. Та влада се нашла у ситуацији да бира између два зла, или њемачку окупацију или ширење НДХ, уз њемачку помоћ, на западну Србију до Крагујевца и ширење фашистичке Бугарске на источну Србију. У таквој ситуацији та влада није хтијела да изабере веће зло. Уосталом који би то национално одговорни генерал или предсједник владе ратовао преко народних леђа у ситуацији када је било проглашено да ће се за једног убијеног њемачког војника стрељати сто заробљених српских цивила. Усташе су ипак, и без њемачке команде покушали да пређу Саву и Недићевци ( Српска државна стража – СДС ) су били једина војска која се борила против њих на Сави и у Мачви ( овдије не улазим у процијену да ли је ЈВуО уопште био у прилици да доведе своје јединице у то подручје ).
Eh da su samo ustaše zlikovci na ovim prostorima ili da je samo A. Stepinac zlikovac kojeg hoće da proglase za sveca! Drugi su bili brži da svoje koljače proglase za svece !?
Ustaše i četnici su ista go..a!
Ma kakve ustase,tvoj problem se vidi iz aviona.
http://www.youtube.com/watch?v=tIYcJjbvEZI
Проф. др С. Живановић: Поводом изјаве да ће злочинац Степинац ускоро бити проглашен са светитеља
Штампај Е-пошта
Wednesday, 23 April 2014
Агенција ТАНЈУГ је објавила изјаву хрватског кардинала и поглавара Римокатоличке „цркве“ у Хрвата Бозанића, на ускршњој миси у загребачкој катедрали, да „нико и ништа“ не може да заустави Римокатоличку „цркву“ у њеној одлуци да до краја 2014. године прогласи осуђеног ратног злочинца, личног пријатеља поглавника Независне државе Хрватске, врховног војног викара усташких кољача Срба, Јевреја и Рома и, према речима истакнутог италијанског научника Марка Аурелија Ривелија, „надбискупа геноциде“ Алојзија Степинца за светитеља Римокатоличке „цркве“.
Уколико се обистине речи кардинала Бозанића, и уколико дође до канонизације овог озлоглашеног злочинца за светитеља римокатолика, то ће представљати јавно подсмевање свим жртвама Јасеновачког система хрватских логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома, као и свим другим жртвама побијеним у Независној држави Хрватској у току II светског рата. Према закључку Међународне комисије за истину о Јасеновцу, у том систему хрватских концентрационих логора убијено је, после стравичног мучења, преко 700 000 Срба, 23 000 Јевреја и 80 000 Рома, међу којима је било 110000 деце испод 14 година старости. У целој Хрватској потпуно су тада истребљени сви Јевреји и Роми, иако су ту живели вековима. Што се тиче Срба, њих је било највише па је зато једна трећина убијена, једна трећина протерана, а једна трећина насилно преведена у римокатоличку веру. То су биле одлуке које је навео један од вођа хрватских усташких кољача Миле Будак. Бројни сведоци говоре да је Алојзије Степинац као загребачки надбискуп и члан хрватског сабора учествовао у доношењу најгрознијих расисистичких закона уперених против Срба, Јевреја, Рома и свих некатолика, лично је насилно покрштавао жртве терора, сарађивао са властима у Хрватској, благосиљао усташке кољаче крвавих руку и чинио друга злодела. Према америчким изворима, преко 1400 римокатоличких свештеника у Хрватској под вођством Алојзија Степинца, лично је клало, убијало, насилно покрштавало Србе, Јевреје и Роме. Иначе, Међународна комисија за истину о Јасеновцу је регистровала нешто мањи број римокатоличких свештеника кољаца и успела је да попише „само“ 1171 име. „Хитлеров папа“ Пије XII је увек давао пуну подршку Алојзију Степинцу у његовом раду на ширењу римокатолицизма по цену истребљења свих некатолика, а папа Јован Павле II, који се огласио као србомрзац, прогласио је за „блаженог“ Римокатоличке „цркве“ злоцинца Степинца.
Сада је време да се огласи поглавар римокатолика у Србији господин Станислав Хочевар и да протествује у Ватикану и Риму против наведене одлуке да се злочинац Алојзије Степинац канонизује. Таква одлука Римокатоличке „цркве“ би била јасан доказ да се не жели никакво помирење са Првославном Црквом, јер нико у Србији који је здраве памети не може да сарађује са римокатолицима у том случају. Очигледно је да Римокатоличкој „цркви“ није стало до сарадње и екуменизма са Православном Црквом, већ им је једина жеља да поуинијате и подвргну власти папе све православне хришћане.
Добро би било да свако прочита књиге Марка Аурелија Ривелија које су објављене и на српском језику „Бог је са нама“ (Црква Пија XII саучесника нацифашизма, Јасен, Београд, 2003) и „Надбискуп геноциде“ (Монсињор Степинац, Јасен, Београд, 1999).
Међународна богословско-историјска конференција објавила је на српском језику превод књиге реферата светских стручњака под насловом „Православно католички дијалог после Јасеновца (Света Русија, Београд, 2011).
Злодела Алојзија Степинца позната су целом свету, али Римокатоличка „црква“ изгледа да не одустаје од његове канонизације јер је насилно ширио католицизам по цену страдања невиних жртава хрватског геноцида. Изјава кардинала Бозанића у Загребу још једанпут је показала право лице Римокатоличке „цркве“ у Хрвата и став према свим некатолицима.
Професор др Србољуб Живановић,
Председник Међународне комисије за истину о Јасеновцу,
Лондон, Велика Британија