ЦГО: Влада још није донијела закон за рехабилитовање жртви Голог отока
Поводом 23. августа – Европског дана сјећања на жртве свих тоталитарних и ауторитарних режима у 20. вијеку, Центар за грађанско образовање (ЦГО) користи прилику да ода поштовање жртвама тешког кршења људских права у овим режимима и изражава саосјећање са њиховим породицама.
„На жалост, Црна Гора остаје досљедна у потискивању непријатних питања из прошлости или њиховом повременом и селективном отварању без препознавања важности адекватног суочавања са њима што је неопходно зарад одрживости друштва на здравим основама“, наглашено је из ове НВО.
ЦГО наглашава да, континуирано указује на овај проблем кроз бављење различитим периодима скорије црногорске историје и инсистирање да се модернизује и формални образовни систем у овом дијелу како би нове генерације могле добити вјеродостојан чињенични оквир.
„Поново подсјећамо да је Црна Гора имала процентуално највећи број политичких затвореника у озлоглашеном логору на Голом отоку у Хрватској, у којем су звијерски мучени и убијани тадашњи противници комунистичког режима. До данас у Црној Гори није донешен закон којим би се рехабилитовали и обештетили Голооточани или чланови њихових ужих породица, иако је Влада обећавала да ће ово питање уврстити на своју агенду, а на што је обавезује и усвојена Декларација у Скупштини Црне Горе“, истичу из ЦГО и додају:
„Политичка подијељеност Црне Горе не може бити оправдање за неадекватно третирање посљедица злочина. Надлежне институције морају успоставити трајно сјећање на жртве политичке репресије социјалистичких и комунистичких режима у Југославији, што би допринијело и изградњи пријеко потребне културе сјећања у црногорском друштву“.
Они подсјећају и да је Скупштина Црне Горе усвојила Резолуцију Парламентарне скупштине Савјета Европе из 2006. о међународној осуди злочина тоталитарних комунистичких поредака и Резолуцију о уклањању наслијеђа бивших комунистичких тоталитарних система.
„Такође, Европски парламент је донио препоруку којом је нагласио да свака земља треба да одреди вријеме и начин обиљежавања сјећања на жртве тоталитарних режима и то прилагоди сопственој историји и традицији“, наглашено је из ЦГО.
Прва жртва комунистичког терора 1941. године (тзв. „Лијева скретања“) у мом крају је био Маријан Милошевић, дипломирани правник. Његова једина кривица је то што је сматрао да ће савезници победити Хитлера и да ће се, након рата, краљ вратити у земљу. Међу последњим жртвама тоталитарних режима који су се смењивали код нас је био Александар Пејановић. Сетимо се данас жртава тоталитарног режима Душка Јовановића и Саше Пејановића!
Ali upravo su komunisti(staljinisti) bili zatvorenici na Golom otoku.