ЦГО: Последња комеморација на Мамули у оригиналном стању

Центар за грађанско образовање (ЦГО) ће сјутра, 16. септембра 2017. положити цвијеће и одати помен настрадалима који су били заточени у логору Мамула, током II свјетског рата. ЦГО позива све заинтересоване да присуствују комеморацији и одају почаст свирепо мученим антифашистима, ратним заробљеницима и цивилима из Црне Горе, коју организује Организација бораца НОР-а 1941-1945 Херцег Нови и обезбијеђује бесплатан трајектни превоз из луке Зеленика (у 9h) и са Роса (у 9.15h).

ЦГО наглашава да ће ово бити и посљедња комеморација на Мамули у оригиналном стању. Наиме, већ током овог мјесеца се очекује почетак радова у оквиру Ораскомовог пројекта изградње луксузног хотелског комплекса на овом локалитету страдања, а који ће бити усмјерен ка елитном туризму а не доприносу изградњи културе сјећања и поштовања жртава.

„Подсјећамо да су у фебруару 2015. Влада Црне Горе и Ораском потписали уговор о закупу острва Ластавица и тврђаве Мамула на 49 година, по цијени од 1,5 eвро по м2, а за морски екваториј острва за 90 центи по м2. Инвестициони пројекат је вриједан 15 милиона евра. Тај Владин приједлог првобитно није прошао скупштинску процедуру крајем јула 2015. јер су против били посланици опозиције и СДП, који је тада био дио владајуће коалиције. Но, приједлог се поново нашао у Скупштини у децембру 2015. када су пресудну већину владајућем ДПС-у, мањинским партијама и Либералној партији, дали бивши посланици СДП-а Дамир Шеховић и Мићо Орландић и посланици Позитивне Црне Горе Дарко Пајовић, Азра Јасавић и Горан Тупоња,“ подсјетили су из ЦГО.

Влада се опредијелила да игнорише жртве репресије

„ЦГО се залагао да се на Мамули оснује Меморијални центар, како би овај локалитет постао дио образовног система и посебне понуде образовног туризма. Тиме би се подстицао развој културе људских права у Црној Гори, али и омогућило туристима из других држава да уче о историји и антифашистичкој борби становника овог подручја.

На жалост, Влада се опредијелила да игнорише жртве репресије демонстрирајући да у највишим политичким структурама нема свијести о значају заштите историјски важних локалитета, чак ни када су исти и симбол страдања и антифашистичке борбе наших грађана и грађанки. Међу њима и данас има преживјелих који могу посвједочити о тортури кроз коју су прошли на мјесту које треба да се претвори у луксузни и забавни простор. Овакав однос власти према тековинама антифашизма није одлика зрелог друштва нити његовог хуманитета, па самим тим ни функционалне владавине права која је важна и за сигурност страних улагања,“ напоменули су из ЦГО.

Они су подсјетили да је тврђава на острву Ластавица, познатијем као Мамула саграђена је у XIX вијеку, а логор је расформиран након капитулације Италије 14. септембра 1943. прије 74 године.

„У њему су затварани антифашисти, ратни заробљеници као и цивили из Црне Горе, источне Херцеговине и Хрватске, углавном из јужне Далмације. Прва на Мамули заточена била је група од 56 жена и дјеце из Горњег Мориња, чије је село 20. марта 1942. године запаљено а многи његови мјештани побијени. И мјештане Побора, изнад Будве, одакле је на Мамулу доведено 104 жена, дјеце и стараца, задесила је слична судбина,“ нагласили су из ЦГО.

У Мамули гладовали, боловали и умирали цивилни затвореници

Иво Марковић из Побора код Будве, који је на Мамули био затворен са браћом, сестром и њеном дјецом, у разговору за ЦГО подијелио је своје искуство услова у којима су гладовали, боловали и умирали цивилни затвореници.

„Услови у логору су били очајни… У оне мале катакомбе било је по тридесет људи. Лежали смо као сарделе, онакон поређани на оним леденим, каменим плочама, по неколико породица. Били смо веома бројчани, иако доста ситне жене и дјеца, измучени од глади… На затвору није било прозора, него неке решетке, па кад удари југо са мало вјетра убацивало је кишу унутра. Била је велика вода и влага је била ужасна. Имали смо један WC, па се одило тамо, а воде није било у тај WЦ није се ни прало, само понекад оном кантом…. Хигијену нисмо могли да одржавамо, није било купалишта, појавиле су се биле вашке, а и тифус…“

У знак поштовања према овом мјесту и страдалима, причу о логору Мамула ЦГО је представио на недавно одржаном 23. Сарајево Филм Фестивалу (СФФ), на панелу у оквиру Сајма истинитих прича (True Stories Market), као потенцијални материјал који би могло овјековјечити неко филмско остварење, саопштили су из ЦГО.

Посјету острву Мамула и саму комеморацију, традиционално организује Организација бораца НОР-а 1941-1945 Херцег Нови. Делегација ЦГО-а ће, као и ранијих година присуствовати на комеморацији.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: