ЦГО: „Олуја“ – једно од највећих и најсуровијих етничких чишћења на подручју бивше СФРЈ

Поводом 25. године од операције “Олуја”, која је трајала од 4. до 7.августа 1995.године, Центар за грађанско образовање (ЦГО) одаје почаст невиним жртвама овог злочина и позива на веће друштвено ангажовање у процесима суочавања с прошлошћу и изградњи културе сјећања, саопштено је из ове НВО.

„Подсјећамо, прије 25 године, нападом на Книн, у зору 4.августа 1995.године, почео је дуго припремани егзодус Срба из Крајине. У војно-полицијској операцији хрватских јединица “Олуја”, извршенису системскизлочини према цивилном становништву српске националности и њиховој имовини. За неколико дана протјерано је око 250.000 људи, углавном у Босну и Херцеговину, Србију и остале земље некадашње Југославије, а хиљаде кућа и осталих објеката је спаљено, док и дан данас, велики број избјеглих чека на повратак у подручја из којих су прогнани. Према подацима Хрватског хелсиншког одбора за људска права, до краја 1995.године, убијено је око 400 Срба који су одлучили да остану у својим кућама“, казала је координаторка програма Људска права, Тамара Милаш.

Милаш је казала да акција „Олуја“ представља највеће и једно од најсуровијих етничких чишћења на подручју бивше СФРЈ у сукобима 1990-их, а уједно је и злочин за који до данас нико није одговарао.

„Међународни кривични суд за бившу Југославију (МКСЈ) осудио је 2011. генерала Анту Готовину (заповједника Зборног подручја Хрватске војске Сплит и главног оперативног заповједника операције “Олуја” у јужном дијелу подручја Крајина) на 24, а генерала Младена Маркача (заповједника Специјалне полиције Министарства унутрашњих послова Републике Хрватске) на 18 година затвора. У пресуди се констатује да су они, заједно са више хрватских званичника, а укључујући и тадашњег предсједника Фрања Туђмана, учествовали у удруженом злочиначком подухвату, чији је циљ био трајно уклањање српског становништва из подручја Крајине силом, ширењем страха или пријетњама насиљем, прогонима, присилним пресељењем и депортацијом, одузимањем и уништавањем имовине или на друге начине. Након жалбе, МКСЈ је 2012.године ослободио генерале Готовину и Маркача од кривичне одговорности. Ова пресуда је изазвала доста контраверзи јер су Расправно и Жалбено вијеће МКСЈ – на основу истих чињеница и истог права – дошли до дијаметрално супротних закључака о кључним питањима о којима су се на суђењу спорили оптужба и обрана. Међутим, важно је нагласити да ти закључци не доводе у питање утврђене чињенице о томе шта се, заправо, догодило током и након операције “Олуја”“, казала је Милаш.

Додала је да посебно забрињава чињеница, да и послије четврт вијека ниједна жртва „Олује” у Србији данас нема статус цивилне жртве рата.

„Разлог за то је чињеница да надлежни државни органи не препознају као жртве рата особе које су настрадале ван територије Србије, иако законодавни оквир у Србији то није изричито прописао. Брине и неуједначен приступ надлежних правосудних институција, које у готово истим ситуацијама различито тумаче постјећа законска рјешења и тиме практично додатно виктимизирају жртве. Непрепознањем жртава „Олује“ као цивилних жртава рата се потврђује став да се представници државног врха Србије жртава „Олује“ сјећају само почетком августа када се обиљежава годишњица ове операције, док суштинска помоћ и подршка изостаје већ 25 година. Обиљежавање Дана сјећања на жртве операције „Олуја” није само помен великом броју жртава, већ и прилика да се истакне обавеза свих у друштву да заједно јачамо оне идеје које су усмјерене против мржње која је довела до овог злочина. Зато обиљежавамо овај дан да одбранимо сјећање на злочин од протока времена, заборава и пратећих процеса релативизације и негирања, али и да напоменемо да без кажњавања злочина и суочавања с прошлошћу нема напретка“, закључила је Милаш.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: