ЦГО: Лоше перспективе младих у запошљавању

Грађани Црне Горе већински оцјењују да су млади у лошем положају кад је ријеч о запошљавању, указују налази истраживања Центра за грађанско образовање (ЦГО), које је спроведено у оквиру пројекта „Знање и вјештине за посао!“, а са циљем да се освијетле перцепције о положају младих и изазовима са којима се суочавају у процесу запошљавања, али и простор за унапрјеђење постојеће ситуације, нлази се у саопштењу ове оганизације које потписује Петар Ђукановић, координатор програма.

„Наиме, преко 3/4 испитаника (76%) сматра да је статус младих, кад је у питању запошљавање веома или углавном лош, док само 2% сматра да је њихов положај у том смислу веома добар. Преовладава мишљење да се ситуација у погледу запошљавања погоршала у посљедњих пет година, односно тако мисли 45% испитаника, 33% је мишљења да стагнира, док 17% цијени да је дошло до напретка, при чему грађани са основним или нижим образовањем изражавају већи песимизам од осталих. Очекивања да ће процес европских интеграција довести до унапређења ситуације у области запошљавања процентуално су највећа и присутна су код 43% испитаника, док 31% мисли да ће остати иста, а 17% чак вјерује да ће се погоршати“, истакли су из ЦГО.

Они истичу да су везе и познанства су у перцепцији грађана још увијек најважнији критеријум на основу којег послодавци запошљавају, а тек након тога слиједе образовне референце и компетенције.

„Оцјене спремности послодаваца да запосле младе су подијељене, а као узроци затвореноси послодаваца за младе најчешће се наводе: недостатак радног искуства, неповјерење послодаваца у капацитете младих, неозбиљност и недовољна посвећеност младих, али и ситуација у друштву попут мањка слободних радних мјеста, опште кризе и изражене појаве запошљавања по основу веза и политичке припадности. Даље, грађани доминантно вјерују да држава и државне институције не раде довољно да помогну младима при запошљавању, а оштра је подијељеност у мишљењу о успјешности програма стручног оспособљавања Владе Црне Горе. Упознатост са институцијама које спроводе програме стручног оспособљавања или професионалог савјетовања генерално је ниска, а већина грађана не зна ни за једну институцију која спроводи програм професионалног/каријерног савјетовања“, наглашено је из ове организације, те додају:

„Такође, преовлађујући је утисак да млади преферирају запошљавање у државном сектору, односно таквог је становишта 60% испитаника, док по 16% испитаника сматра да је то приватни сектор односно самозапошљавање. Више од половине грађана сматра да су млади спремни и да се преквалификују ако ће их то брже довести до проналажења посла. Мишљења су подијељена и око постојања могућности за младе за волонтирање и стицање практичних искустава прије запошљавања, али и спремности младе да такве могућности користе.“

Већина грађана, налази се у истраживању (64%) није имала сарадњу са Заводом за запошљавање при тражењу посла, али они који јесу наводе у већини да нијесу успјели кроз посредовање ове институције да пронађу посао, иако истичу у већини да је та сарадња била позитивна.

Даље у истраживању наводи се да врло мали број грађана (свега 5%) је тражио посао кроз контакт са невладиним организацијама, а преко половине њих је успјело да се запосли, и изражавају задовољством сарадњом са НВО-има у том смислу. Но, центре за развој каријере готово нико од испитаних грађана није контактирао или тражио сарадњу, а ријетки који јесу нијесу успјели да се запосле и оцјењују лошом комуникацију и сарадњу са истима.

„Како би охрабрили младе да покрену властити бизнис већина грађана сматра да је неопходно обезбиједити повољније кредите, олакшице и подршку државе, али као значајне истичу и промјену свијести код младих који би требало да буду иницијативнији у тражењу посла и самозапошљавања. Грађани, њих преко 70%, су мишљења да би млади били спремни да оду у другу земљу због запошљавања, и то најчешће у Њемачку и САД, као и генерално у земље западне Европе“, истакли су из ЦГО.

Охрабрујући је податак, како сматрају из организације је тај да највећи удио грађана Црне Горе наводи да је професију којом се бави изабрао због љубави према истој или интересовања за њу, док тек сваки двадесети наводи да се при избору професије руководио критеријумом могућности запошљења. Такође, више од половине грађана наводи да би, ако би могли да бирају, поново изабрали исту професију.

Мишљење о томе колико добро формално образовање припрема младе за запошљавање су подијељена, а највећи број грађана сматра да формални систем не обезбјеђује практична знања која су неопходна за успјешно укључивање на тржиште рада, као ни кључне вјештине попут знања страних језика и информатичких знања. Тако се као жељене реформе образовног система предлажу управо увођење већег броја предмета који нуде практичан рад и практична знања, уз додатне курсеве страних језика. Додатно, грађани сматрају да би требало значајно унаприједити и образовање за тзв. меке вјештине, попут комуникационих, вјештина рјешевања проблема и доношења одлука, вјештине изградње смопоуздања, али и вјештине активног тражења посла и развоја каријере, као и предузетничка знања и вјештине. Ипак, преко 50% испитаника не зна да наведе које су то вјештине и знања која су релевантна за успјешно проналажење посла на све конкурентнијем савременом тржишту рада.

По мишљењу грађана, сматрају у ЦГО државне образовне институције пружају квалитетније образовање од приватних (65%), 22% сматра да државне и приватне подједнако добро припремају младе за тржиште рада, док свега 8% испитаника даје предност приватним институцијама образовања. Испитани грађани сматрају да су млади спремни да уложе додатан напор у похађање обука како би лакше пронашли посао.

Теренско истраживање је за потребе ЦГО-а спровела агенција ИПСОС Стратегиц маркетинг на узорку од 1121 испитаника узраста од 15 и више година.

„Пројекат „Знање и вјештине за посао!“, спровео је ЦГО у сарадњи са Репресент Цоммуницатионс, а финансирала га је Европска унија у Црној Гори, посредством Директората за финансирање и уговарање средстава ЕУ помоћи у Министарству финансија (ЦФЦУ). Пројекат је подржан у склопу донаторског програма „Млади, жене и дугорочно незапослени на тржишту рада“, кроз шири оквир Активне мјере рада за запошљивост (Оперативни програм Развој људских ресурса 2012-2013) чији је главни корисник Министарство рада и социјалног старања. Пројекат је кофинансирала Комисија за расподјелу дијела прихода од игара на срећу Владе Црне Горе“, саопштили су из Центра за грађанско образовање.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: