Четничко спасавање савезничких пилота на Златибору : Јединице Драже Михајловића и обичан народ сачували шест посада са 47 ваздухопловаца
Прањани - Операција "Халијард", фото: Новости
Дуго прикривану четничку операцију спасавања 47 савезничких авијатичара ратне 1944. на Златибору расветљава књига „Сломљена крила Златибора”
Ужице – За спасавање савезничких авијатичара у мисији „Халијард” у Прањанима, свуда се зна, а заборавом су сасвим прекривена слична дешавања на Златибору 1944. године. Јавности је недовољно познато да су четници и народ на овој планини тада спасили шест посада са укупно 47 савезничких ваздухопловаца. Али њихови потомци из света то ни у ово време не заборављају.
Те појединости расветљава књига „Сломљена крила Златибора”, у издању ужичког Историјског архива, која наредног месеца (као двојезична, српска и енглеска) излази из штампе. Њен аутор Ужичанин Дејан Ђерић, мастер инжењер електротехнике, посвећено се упустио у истраживање ових давних догађаја. Чију је истину, како за „Политику” он указује, комунистичка власт деценијама намерно прикривала од народа:
– У историји коју је победник писао није било места за причу о спасавању савезничких авијатичара на Златибору у току зиме и лета 1944. године. Она се одиграла у драматичним условима грађанског рата, у време када су савезници коначно отписали покрет Драже Михаиловића, а сву војну помоћ преокренули Титовим партизанима. На тај начин је војни усуд, који је у току Другог светског рата увек био на страни маршала Броза, остао уз њега и кад се повела реч о спасеним савезничким авијатичарима после завршетка рата.
Ђерић у књизи „Сломљена крила Златибора” описује мисију спасавања и судбине људи који су у њој учествовали. Подсећа на прелете савезничке авијације 1943. и 1944. преко ових простора (из Италије ка Румунији).
– Оштећени дејствима немачке ПВО савезнички пилоти принудно су се спуштали падобранима на територију Краљевине Југославије. Велики број њих прихватале су јединице Југословенске војске у отаџбини, четници Драже Михаиловића. На територији Златибора нашло се шест посада са укупно 47 авијатичара. У књизи је свих 47 поименично пописано и идентификовано на фотографијама, уз време и место где су се спустили, ко их је прихватао, у које су куће смештени, како пребацивани ка Прањанима одакле су авионима евакуисани у Италију – открива аутор, додајући да су најзаслужнији за успех златиборске операције истину са собом однели у гроб, а другима који су за њу знали није било дозвољено да о томе гласно причају.
У књизи су десетине необјављених фотографија (па и америчких пилота с кокардама на главама), докумената, сећања. Аутор је прегледао фондове Војног архива у Београду, Архива Србије, податке Института америчког разног ваздухопловства, приватних архива. Посебно је значајна сачувана лична архива Миломира Коларевића, команданта Златиборске бригаде ЈВуО који је савезничку посаду прихватио, чувао и у Прањане спровео. Један од спасених пилота, Гас Браун из Тексаса, писао је Коларевићу после рата: „…Јако се добро осећам због тога што је онај ко је спасао мој живот и даље жив.” Најлепше утиске о овом боравку носио је авијатичар Ларвин: „Никада вам се не могу одужити за услугу коју сте пружили мом командиру и мени. Имам много лепих успомена из Србије, посебно са Златибора где сте нас збринули. Дивим се вама и вашем народу који је устао тако храбро против Немаца под теретом окупације без ичије помоћи.”
Nisu to piloti koji su leteli iz Italije za Rumuniju već piloti bombardera koji su poletali iz Kaira u Egiptu leteli preko Egejskog mora i Bugarske i bombardovali Rumunske rafinerije nafte u Ploeštiu i vraćali se u Italijanske baze preko Yugoslavije.
Te rafinerije u Ploeštiju je držao Wermaht i snabdevale su Nemačku vojsku na istočnom frontu.
Dražica im je pomagao da razvale Rumuniju a poginulo je i dosta civilnog stanovništva oko rafinerija jer nisu sve bombe pogađale u cilj nego i u civilna naselja oko rafinerije.
Sve su to bile opasne Američke i Engleske ubice iste kao i oni što su nas bombardovali 1999.
Njih je sve trebali pohvatati i predati nemcima da im sude za ratne zločine nad nedužnim Rumunskim građanima Ploeštia a ne uvlačiti im se u dupe kako su to kokardaši radili da bi se slikali sa njima za selfie na Facebooku i Twitter-u onog vremena magazinu Time.
Četnici su mislili ako im poviju pelene i naharane ih mlekom majka Amerika će im poslati oružje i municiju da pobiju partizane.
Ništa nisu dobili od njih jer njima nije bitno ljudstvo samo gramzivi ciljevi.
100 000 pilota da je izginulo bombardujući Ploešti oni bi kupili još 200 000 iz Australije samo da cilj opravda sredstvo i da unište Evropu.
Te barabe ni sebe ne vole da vole bradate domaćice.
И лијепо су нам вратили 55 год касније…
Заклела се земља Рају да се све тајне дознају!
“Јер ништа није сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати.“
Јеванђеље по Луки, 12,2
47 и оних 524 из Прањана, то му дође 571 комат пилота, опет дупло мање него 99( иначе већ јасно показани зенит НАТОа)—е зато смо ми људи и народ који траје ево и 7529г и трајаће бар још толико, а они 200г, а питање да ли ће дочекати 22.век,а титоизам који је све то павелићевским злочинима крио и од тога дебело профитирао ни једну генерацију није трајао