ИН4С

ИН4С портал

Четници, прочетници и државотворни сердари

1 min read
int,koment
Колико сам могао примјетити, у очима државотворних сердарских карикатура на “правовјерном” виртуалном гумну Црне Горе- “четници” су свуда и на сваком мјесту. Дакле, “четници” су “опасна појава” која се геометријском прогресијом увећава, те самим тим носи велики ризик да темељно поремети сердарска стремљења к циљу. То је добар разлог за лагану тему о лутању…

Ко су четници, по- четници и про-четници?

На првом мјесту у тој хијерархији “освједочених четника” су неприкосновено- Срби, па чак и оних двадесет одсто Срба Црне Горе који су гласали за њену независност. Дакле, и “Срби суверенисти на референдуму” су, само да констатујем- постали опасни “четници” у очима сердара. Послије њих, на мјесту “четничких вицешампиона”, проглашени су Црногорци који су били за заједничку државу, а то је неких четрдесет одсто декларисаних Црногораца у држави Црној Гори. Наравно, списак се ту не зауставља већ продужава…
По мишљењу официјалних, државотворних, сердарских спикера, чак и Црногорци који су били за самосталну Црну Гору, који су у опозицији властима али нису за “Праведну” или “Позитивну”- су “четници”, “про-четници” или “по- четници”. Слиједом исте извитоперне идеолошке матрице су и Бошњаци који се, рецимо, налазе у Демократском Фронту, преко ноћи- од стране сердара гурнути у- “четнике”?! Укратко, свим слојевима “неподобног становиштва” сердари су подарили етикету “четника”, која у себи носи- смјехотресну идеолошку сугестију о опасности која се злокобно надвија на небу Црне Горе.

Недоречени античетници

Међу коментаторима многобројих медија и Интернет-портала у Црној Гори постоје такозвани – “активни борци против четника”. Као примјер могу навести досадног коментатора под ником ОКП (Окрени коначно плочу), који је на порталу “Јавни сервис.ме” напао нама извјесног колегу “Перфект Стренџера” из интересантног угла који се назива – претпоставка као етикета! Ево дијела тога коментара: “Да је, којим случајем, млади Перфект Стренџер био пунољетни свједок догађаја из прошлости, вјерујем да би јуришао по Босни у неком добровољачком српском одреду са кокардом на челу”!?
Издвојио сам ову изјаву само зато што је она лајт-мотив који се понавља годинамa, довољно често и наметљиво. Ипак, у овом случају сам први пут интервенисао на такав став, те дао одређене круцијалне замјерке свим коментаторима овог типа. Наиме, из самог коментара се види да је ОКП, као и остали „Интернет борци против четника”, био у временима ратова пунољетан, те да га деценијама пројектовани тзв. “четници” нервирају до коштане сржи. Дакако, та пунољетност и очигледност анимозитета је била важна, јер се из ње рађају дилеме…
Управо зато сам га питао, отворено и без примисла, с обзиром на то да је био пунољетан у деведесетим годинама прошлог вијека – зашто није узео пушку у руке те кренуо у борбу против “четника са кокардом на челу” ако му се, очигледно, такви ликови никад нису свиђали? Предочио сам му своју претпоставку да – ако то није урадио, те ако се није борио на било којој, од неколико страна, које су биле против “четника са кокардом”, да је себи уста затворио. Самим тим, остају варијанте- или је био кукавица када је био пунољетан, или је жељео да води ратове са тастатуром у рукама, или је имао своје циљеве које требају остварити неки други? Дакле, све је могао, осим спочитавати било коме – било шта, тим прије онима који су у том периоду били малољетни!
Тај активни коментатор ми није одговорио на јасно питање и логичну дилему, можда и зато што се, за разлику од Перфекта који је био малољетан, у тим временима показао као пунољетни дезертер и пунољетна страшљивица у реалном супростављању својим претпостављеним противницима. А могао је, ако је тако острашћен, у том кључном моменту- када се требало борити против својих противника, постати- пуковник или покојник у тој борби. Нема сумње, ликови таквог калибра су склони изненадном „испаравању“, нестајању, чак и када им се постави просто питање, да не говорим о реалним ситуацијама када требају много више ризиковати.

Како су сердари су испустили идеолошки профит

Сердари на гумну, борци против виртуалних четника разних религија и националности, су у прошлим ратовима због кукавичлука изгубили сигурни бизнис и огромни профит, а могли су постати непревазиђени бизнисмени у наново рођеној држави која показује знаке понорнице.
Рецимо, неке четири године послије “Дубровачке операције” у извједби ЈНА, приликом варварског упада регуларне армије Републике Хрватске у дубину територије сусједне државе БиХ, један малени градић у Републици Српској – Мркоњић Град је катастрофално пострадао. Ево посљедица тога разарања: “Према српским изворима, погинула су 364 човјека из тог града. Потпуно је уништено 3 644 куће и 700 станова, а оштећено додатних 6 017 стамбених објеката. Из предузећа су украдене све машине, а из кућа и станова темељно опљачкана имовина. Уништен је целокупни сточни фонд од 12 хиљада говеда, 70 хиљада оваца и 15 хиљада свиња. Општа материјална штета се процијењује на триста милиона еура.”
Да су се бучни сердари Црне Горе придружили само овој операцији у борби “против четника”, не само да би оправдали улогу бораца за принципе, који су спремни “приложити живот као доказ свом циљу”, већ су могли успјешно профитирати. Наиме, да су били у тим борбама, од 12 хиљада говеда, 70 хиљада оваца и 15 хиљада свиња заплијењених од стране Војске Републике Хрватске код Мркоњић Града- сердари су могли појединачно узети бар по двјеста оваца, двадесетак свиња и десетак говеди, и нико не би примјетио мањак у десетинама хиљада “заплијењених домаћих животиња”.
А да су додатно запалили десетак српских кућа, и поплашили имовину бар двадесетак српских станова у Мркоњић Граду, а све “четника” да им се освете, то нико не би примјетио и сердари би ушли у “историју херојства и новог чојства непатвореног гумна”. И, што је најважније, за те бестијалности сердари уопште не би били кажњени, као што нико ко је тамо у Мркоњићу ишта урадио- није био кажњен. А у Мркоњићу нико није био кажњен, јер се пљачка огромних размјера третирала као проста “борба против четника.”

Буздован по глави сердара

Иако су сердари самопрокламовани настављачи идеје црногорских зеленаша, то им није сметало да у манијакалном тражењу “нових истина” недавно пласирају идеју да су сви бјелаши својевремено отишли у партизански покрет, те да су зато комунистичке власти у Црној Гори биле настављачи “великосрпске политике”?! Та слутња носи са собом револуционарни закључак који је сердарима нанио колатералну штету, а то је – да су у таквој констелацији логике зеленаши, као убијеђени монархисти, у смутним временима Другог свјетског рата листом отишли у четнике?! Опет апсурд, и опет генерализација, која је сердaрима, уз етикете, постала инструмент медијског бивствовања и донијела статус првих кловнова Црне Горе.
И тако, иако и даље лете кроз ефир етикете које нису компатибинле са стварношћу, чини ми се да у све те подјеле из далеке прошлости, које су се оцртавале у антагонизму партизани- четници, интервенцијама сердара достигле виши степен бесмисла. С моје тачке гледишта, та два пропала покрета, која су напросто уништила у свом супростављању биолошку масу нашег народа, који се налази у вјечном лутању, су ништавна по снази према подјелама које данас имамо у Црној Гори.
Четници су, својевремено, војно изгубили своје позиције, и нису оправдали историјски смисао своје епохе. Партизанску идеологију је вријеме темељно прегазило, и довело у унижавајућу позицију тужног пајаца који плаче над својим пропалим идејама – тражећи мјесто које не постоји у оваквим суновратима историје. Зато су та два покрета и постали наша карикатура, дио лица и наличја једне те исте трагедије бесмислених антагонизама, пројектованих далеко од ових простора.
А наши изазови данас су много сложенији него што су икада били. Вријеме лети филмском брзином, а ми живимо у континуираном конфликту захваљујући мутиводама, а све у непотребној прошлости која је постала незаобилазна магла и алиби за све наше будуће неуспјехе, који су већ сада извјесни. Збиља, а можда је проблем само у томе што нам простори обитавања не вриједе пребијеног гроша, јер смо пореметили традиционалне системе вриједности и замијенили их ниским побудама – потребама за преваром? У том смислу и све етикете државотворних сердара изгледају као последица тешких траума насталих у вртлогу пребрзих и неухватљивих историјских промјена. Можда је наше смијешне сердаре неко, чудном магијом, идеолошки предобро излупао буздованом по глави, те не могу доћи тако лако путем према себи? Или се ради о простом губљењу у времену и простору ликова који ни сами не знају шта желе, и како доћи до непримјереног нечасног циља?
Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

9 thoughts on “Четници, прочетници и државотворни сердари

  1. Ucili su nas u skolama ko su dobri a ko losi momci a posle se otkrilo da nije bas tako. Saznali smo da losi i nisu bas tako losi i da dobri momci nisu bas dobri. Ovjde nista nije crno ili bjelo vise je sivo u izmaglici. Samo je jedno sigurno,nema nevinih.Patriotizam se danas skupo naplacuje a dokazuje se pljuvanjem drugih.Jeste li primjetili da svaka fukara kad padne u ruke zakona rad svojih necasnih djela atumaski se poziva na svoj patriotizam i svoje zasluge za stvaranje drzave, svoj doprinos u prikupljanju glasova i sl..Jos nisam primjetio da je neko od ovih kvazi patriota uradio nesto za svoju drzavu i narod,nesto plemenito,neku zaduzbinu ili donaciju.Samo trpaju u svoje nazasite i alave guzice i nikad im nije dosta.

  2. Iskreno nisam iz cetnicke porodice, bas na protiv, ali Cetnici su jedina vojska na ovijem prostorima koja je odlikovana od Amerike. Cak su Amerikanci 2005 taj orden urucili nasljednicima D.Mihailovica (nisu „promjenili misljenje“ ni nakon 50 god) a to je najvisi orden koji SAD urucuje strancima. Takodje Francuski orden ratni krst … Nijedna druga pa ni titina vojska nije dobijala takva odlikovanja, dakle radi se o antifasistickoj vojsci jer ne bi Amerikanci, Francuzi ordenovali fasiste , to je jasno

    1. Dakle, Nikola, tvoj mozak je toliko uznapredovao u odnosu na tvoju ostalu porodicu da si postao iskreni simpatizer odlikovanih i u Srbiji rehabilitovanih četnika. Pa, eto, ispunila ti se želja da danas postaneš četnik koji bi radio isto štro i oni četnici u II svjetskom ratu ili oni 90-tih u Bosni, klao, ubijao nevine i nekadre a od okupatora skrivao guzicu da te ne primijete! Za divno čudo, jedino ti mimo ostalog normalnog svijeta vidiš u četnicima neko čojstvo a drugi su slijepi pa to ne vide?

      1. Не образами. Каква Америка и Француска. Твоја памет и твоја историја је научена уз партизан вестерне црвеног хрвата Вељка Булајића….

  3. Војине браво, аАналитичар, по анализама се види – потомак је Новака Килибарде, идеолошки. Час овако, час онако? А све у ролат: Ја сам Чичин! А зна се о је Чича!

    1. Stevane, tebi se očigledno dopada isključivo Novak Kilibarda dok je bio ostrašćeni četnik. Kad je kod njega pobijedio razum i saznanje da se nalazi u društvu govana do guše, kad je vidio da je grdno griješio te je smogao snage da se od svega toga otrese, e takav kilibarda nije po tvom meraku! Ti si dakle principijelno uz četnike i ako se zna da oni nikad i niđe nisu bili ljudi već isključivo zločinci i zlikovci.

      1. Јесте богуми сердаре…Ноле се опаметио. Памет му је дошла од истог послодавца којег имате…Дневницу си данас зарадио.

  4. Da li će ikad u ovoj zemlici prestati ljudi da se dijele na potpmke četnika i potomke partizana???? – Neće nikad! I ja sam nečiji potomak… nije za javnost čiji… ups!

  5. ,, Чујте Срби! – Чувајте се бивших четника и лажних четника почетника!“ – Војин Грубач вам је лијепо отворио очи овом колумном. Свака част!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *