ИН4С

ИН4С портал

Четири традиционална васкршња јела на трпези православних Руса

1 min read
У цркви се вjерницима у Свијетлу суботу после молитве дијели васкршњи квасни хлеб артос, који је седам дана стајао у храму, и који симболизује Христово тијело, а код куће се прави кулич.
Pasha

фото: Легион Медиа

Централно мjесто на васкршњој трпези заузимају фарбана јаја, освећена у цркви, сирна пасха и кулич. Данас мало ко зна да су у старој Русији имућни вjерници на сто износили 48 јела, према броју дана васкршњег поста.  Историчар руске кухиње Вилијам Похлебкин у својој књизи „Кухиња вijека“ међу традиционалним јелима на свечаној трпези наводи пуњено јагње, прасе с кашом, ћурку с кромпиром, шунку и месо печено у комаду, киселе краставце и купус, као и мариниране печурке. Као додаци незаобилазни су џем од бруснице, рен, сенф, а за јаја служена је посебно спремљена црна со. Пило се црно суво вино и слатко кагор, а дjеца су се посебно радовала желеу од кљукве. Дакле, да пређемо на главна васкршња јела.

Пасха

фото: Легион медиа

Сирна пасха је традиционални васкршњи десерт у облику зарубљене пирамиде која симболизује Гроб Господњи. На врху посластице исписује се „ХВ“, прва слова синтагме Христос васкрсе којом се православни вjерници на тај дан поздрављају.

Основни састојци за сирну пасху су млади сир, маслац, кисела или слатка павлака и суво грожђе. У овај слаткиш додају се орашасти плодови и кандирано воће. Смjеса за посластицу може да се кува или послужи сирова.

Кулич

фото: Легион медиа

У цркви се вjерницима у Свијетлу суботу после молитве дијели васкршњи квасни хлеб артос, који је седам дана стајао у храму, и који симболизује Христово тијело, а код куће се прави кулич.

Постоји мишљење да је на појаву руског слатког васкршњег хлеба кулича утицала словенска традиција прављења обредног хлеба од квасног теста уочи сетвених радова. И док нас данас кулич асоцира искључиво на Васкрс, у прошлости се пекао неколико пута годишње, за велике празнике, везане за смјену годишњих доба. Притом још у 19. веку кулич није имао форму и више је личио на украшени округли обредни хлеб каравај, а карактеристични цилиндрични облик добио је средином 19. века. Сам назив кулич датира из периода 17-18. века, а пре тога у Русији пекла се отворена пита с надјевом – „перепечи“. Ово јело сачувало се до наших дана у удмуртској кухињи.

 Савремени куличи праве се од квасног теста у облику цилиндра, украшавају глазуром, орашастим плодовима и фигурама од тијеста.

Тврдо кувана јаја

фото: Легион медиа

Обичај бојења јаја на Васкрс везан је са доживљајем јајета као поновног рођења и извора новог живота који је Христос донио. Данас се у продаји може наћи мноштво фарби за јаја, али много је љепше када се обоје онако како је то некада рађено, рецимо у луковини, или помоћу цвекле, ако се украсе першуновим лишћем или обмотају концима.

Маковњача

фото: Викторија Дреј

Празничну трпезу одувјек је красила и пита са маком, па је тако и данас. Вјерује се да она породици доноси благостање и иметак. Може се правити као обична пита, са равномјерно распоређеним маком у цијелом тијесту или тако што се прво савије ролна са маком, чији се крајеви засјеку, споје у круг, нарежу и потом се формира пита у облику цвијета.

Извор: https://rs.rbth.com/recepti/85716-cetiri-jela-vaskrs-trpeza-pravoslavni-rusi
Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *





Изаберите једну или више листи:

Ову пријаву је могуће отказати било кад!

<