Четири могућа сценарија у Грчкој након референдума

Два могућа одговора на сјутрашњем референдуму у Грчкој – о прихватању или одбијању споразума државе с повјериоцима, воде у четири могућа сценарија, пише данас у анализи на сајту конзервативног атинског дневника „Катимерини“.

„Да“ на референдуму води ка споразуму с повјериоцима и бржој нормализацији привреде Грчке, док „Не“ води ка испадању Грчке из зоне еура, а можда и из Европске уније ЕУ.

У оба случаја, пут којим ће Грчка кренути већ од понедјељка „одлучујуће зависи“ и од „брзе промјене састава владе, без губљења времена на нове изборе, а зависи и од толеранције кредитора“.

Нови кључни датум је сада 20. јул, када Грчка треба да Централној европској банци исплати 3,5 милијарде еура за грчке државне обвезнице које је та банка раније купила од ње. Међутим, грчка држава нема новца за то, те, да не би банкротирала код Централне европске банке, мора да постигне споразум с повјериоцима до тада, пише лист.

1. „Да“ уз избјегавање банкрота

Први од четири могућа сценарија је „Да“ на сјутрашњем референдуму, уз избјегавање банкрота, тако што би влада одмах почела преговоре с повјериоцима и прије 20. јула добила нов зајам којим би исплатила јулску рату Централној европској банци. Али, за то је потребна „брза промјена у саставу владе“, указује лист.

Нови споразум, ако би био постигнут у том случају, обухватио би нормализацију ликвидности привреде Грчке убацивањем 25 милијарди еура – колико износе краткорочне домаће обавезе државе, банке би се поново отвориле и почела би да им, као и раније, стиже помоћ Централне европске банке за очување дневне ликвидности.

Уз то би Међународни монетарни фонд могао с Грчком у року од накнадних мјесец дана – што предвиђа његов статут, постићи споразум о исплати јунске рате дуга коју је Грчка пропустила да плати.

По том најповољнијем сценарију, привреда Грчке би се нормализовала за шест до 12 мјесеци, пише лист.

2. „Да“ уз банкрот

Други сценарио је „Да“ на сјутрашњем референдуму, али уз банкрот грчке државе према ММФ-у и Централној европској банци, ако не постигне споразум с повјериоцима до 20. јула.

У том случају би Европски фонд за стабилност морао да одлучи да ли ће Грчкој смјеста дати већ предвиђени зајам од 130,9 милијарди еура, а и пред приватним кредиторима Грчке – комерцијалним банкама би била одлука о томе да ли ће јој дати нове зајмове.

Уз то би била нужна докапитализација грчких банака, уз „шишање“ улога у банкама и ограничење располагања улозима на двије године, као у ранијем случају Кипра.

По том, другом сценарију, привреда Грчке би се нормализовала за 18 до 24 мјесеца, пише лист.

3. „Не“ уз организовани банкрот

Трећи сценарио је „Не“ на сјутрашњем референдуму уз „организовани банкрот“, тако што би влада одбила да плати дугове, али би смјеста почела преговоре с повјериоцима о отпису дијела дуга.

Иако би и у том случају грчка држава банкротирала према ММФ-у и Централној европској банци, ипак би Европски фонд за стабилност морао да одлучи да ли ће Грчкој смјеста дати већ предвиђени зајам, док је врло вјероватно да би бар поједини приватни кредитори Грчке – комерцијалне банке, захтијевали да им она смјеста исплати сав дуг.

4. „Не“ уз неконтролисани банкрот

Четврти сценарио је „Не“ на референдуму уз „неконтролисани банкрот“, тако што би пропала могућност преговора владе с повјериоцима који би „Не“ грчких гласача протумачили као глас за излазак Грчке из зоне еура и захтијевали наплату свих њених дугова Европској централној банци, ММФ-у и Европском фонду за стабилност.

У том, најгорем случају, Грчка не би имала приступ међународни финансијским иституцијама, пословни и кредитни аранжмани са установама ван Грчке не би више важили, грчке банке би смјеста биле проглашене неликвидним, те више не би уживале ни помоћ Европске централне банке за дневну ликвидност, а та банка би чак могла да захтијева да јој се врати помоћ коју им је до сада исплатила.

У том случају грчке банке би до капитала могле да дођу само пленидбом улога својих штедиша.

Влада Грчке би, ако се оствари тај четврти сценарио, морала да размотри напуштање и зоне еура и ЕУ за шта би била потребна дуготрајна процедура током које би Грчка била изолована, пише лист.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: