,,Цетињски вјесник“ 1911: Вазда ће бити ништих духом – невјерних Јуда који ће продати својега добротвора и слабих Пилата уплашених за свој положај
Крст
Вазда ће бити невјерних Јуда који ће, не могавши носити терет захвалности на својој малој души, за незнатну сумицу сребрника продати својега добротвора и учитеља гонитељима правде и истине, за коју се овај бори. Али, ипак ће зато добра намјера и истинита увјерења побјеђивати, објавио је ,,Цетињски вјесник“ 1911. године, писајући о страдању Христа Спаситеља и његовој вјечној слави.
Дио текста који је објављен на Цетињу у априлу 1911. године:
,,Празник невољних и несрећних; потиштених и бесправних; страдалника и патника; сиротих и гладниј; празник на све могуће начине заробљених то је празник, који је оличен у страдању, смрти и ускрсу Христовом.
Ни једна племенита наука, ни једна света истина није могла доћи до побједе, ако није носила на својим плећима мученички крст, ако њени приврженици нијесу били суђени и осуђивани од мрака и насиља, ако нијесу били исмијавани од глупе непросвјећене свјетине, која би им данас клицала: ,,Осана!“ да би сјутра могла тражити њихову главу.
То је судбина, то је позив, то је управо дужност свијех узвишених учитеља, свијех проналазача нових путева срећи и спасењу, свијех ослободитеља душе људске од ланаца предрасуда, незнања, ништавила, пакости, зла и гријеха, да морају на својем праведноме челу понијети трновити вијенац и на својим плећима тешки крст страдања.
И на крају, побједили су кад су са тврдом вјером у срцу, главу положили за Истину, коју су проповиједали.
У свијету ће вазда бити неуких и ,,ништих духом“ који нова спасоносна учења неће ни разумјети ни срцу пригрлити не буду ли запечаћења мученичком крвљу њихових представника.
