ИН4С

ИН4С портал

Ћераћемо се, и ћераћемо се још

Емило Лабудовић

Пише: Емило Лабудовић

Поново су изашли да би поново ушли. Изашли су из клупа, да би још једном ушли у хронику парламентаног посртања и силовања демократије. Стали су, кад већ не могу иза сопственог дигнитета, улоге додијељене им вољом народа, испред предсједајућег стола да би, кад већ не могу другчије, физички спријечили да Скупштина одради оно због чега и постоји. И били су, без икакве пристрасности, или не дај Боже злобе, ружна слика. Слика изгубљених у времену и простору, несвјесних да раде нешто чега нијесу свјесни и чије последице нијесу у стању да сагледају. Стајали су организовано и наводно смислено, не успијевајући да досегну чак ни смисао сопственог чина.

Јер, сила, у сваком свом изразу, само је демонстрација немоћи. Признање да је ријеч, најјаче и скоро па једино оружје парламентараца, поражена, узгубила моћ и достојанство. А кад поражени развију побједничке заставе, онда, у најмању руку, дјелују карикатурално. И тачно тако су и дјеловали. Невољни извршиоци деструктивних налога, ипак свјесни да то што чине није решење, да ништа не поправља, да не води излазу већ само новом кругу тумарања, али (приморани, заведени, немоћни или лудилом острашћени, свеједно) морају да „вежу коња тамо гдје газда каже“! А „газду“ брига за све, за дугове, планове, плате, пензије… он је себе давно намирио, све до чукунунучета.

И није трагедија данашњег „перформанса у позоришту лутака“ само у томе што буџет није усвојен. Усвојиће се, прије или касније, али Црна Гора је овим чином дефинитивно изгубила највећи и најсветији дио себе – Скупштину. Јер, оно данас више није инцидент какви су се дешавали и дешавају се у парламентима широм свијета, оно се претворило у метод и средство коначног срозавања и самопоништења Скупштине. Они који су данас пред предсједавајућим столом личили на стадо без звона, заборављају да ће их, ако икада опет буду на власти, сачекати исти, ако не и гори, метод опструкције. Јер, кад ми кренемо да се ћерамо не знамо да станемо. А онда, питање свих питања не гласи је ли или није усвојен буџет, овај или онај закон, већ чему уопште политика и чему Скупштина?

Политика у Црној Гори је, очигледно, срозана на најниже гране, у онај глибеж због којег је проглашавају курвом и лијепе јој најгоре епитете. Уосталом, ко још може да се сјети резултата избора у Шавнику, Котору, Будви, Беранама? Дошли смо до нивоа да шачица шиљокурана, јуче банулих у политику, на мртво име зајебавају народ, кунући се да је све то у његовом интересу и за његово добро. А од тога „добра“ просто више не може да се дише.

Од опозиционих клупа до предсједавајућег стола свега је пар корака, од озбиљне политике до „позоришта лутака“ свјетлосне су године. Али, то је, ипак, ствар образа којег неки имају а неки немају, и елементарне памети која некима ни под капом не станује. Ипак, оно што би сер(оња) Жиле Ланселот од Пљеваља и „дружина Пере Квржице“ коју је окупио око себе требало да имају на уму јесте она народна да „сила може све што хоће, али не може докле хоће“! И да свака мотка силе и насиља има два краја. Па и ова усрана, да простите на изразу.

Данашње „ћерање“ је само дио пута који, умјесто на зелену грану, води у суноврат. Џабе га је умотавати у златни станиол тобожње борбе за спас Устава и уставности јер, ако су и једно и друго исцрпљени у лику једне судинице која, да је било уставности, у Уставни суд не би могла да унесе  ни кафу и воду, онда изем ти и Устав и државу која је сазидана на њему. А ако је сва уставност садржана у њеној чувеној реченици да се „ни за живу главу неће одрећи чланске карте ДПС“, онда смо и као народ и као држава још увијек у средњевјековним негвама. А Европа… „оде санак пусти“!

Све ће ово једном проћи, говорила је моја покојна баба. Проћи ће и ово, кад – тад. Умориће се „ћерачи“ или ће им стићи сигнал да мало и привремено прикоче. Али, Пандорина кутија је већ отворена и ћеранцији више неће бити краја. Бар не док, прије или касније, сами себе не ућерамо у установу гдје бораве они без или са једва нешто мало памети.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

3 thoughts on “Ћераћемо се, и ћераћемо се још

  1. Je li ih neko upozorio da moze da se desi narod pa da on dođe da ih ćera.Što će onda?Ipak je više onih koji podržavaju ovu vlast nego podržavalaca dps lopova i njihovih satelita.

    11
    4
  2. „ČEMU POLITIKA I ĆEMU SKUPŠTINA“
    Kad nema politike, nema ni institucija.
    Političke partije su svele cjelokupnu aktivnost
    na izbore ( nerazumno ućestale )
    i borbu za fotelje.
    „Politika u Crnoj Gori je srozana na
    najnize grane“, konstatuje Autor.
    I to ne od danas !
    Svi vidimo, znamo da je to sunovrat.
    Odgovor je isto tako sulud: ĆERANJE !

    11
    1
  3. Да се огласимо и ми потомци четничких јунака. Кад је био ДПС, комунистичка партија, онда је опозиција састављена од још тврђих комуниста насртала на ту исту Скупштину, разапињала шаторе ( са неких су заборавили да макну етикете, а на њима је писало маде ин Русија). Сад ови у власти, ови опозиција, а и једни и други исти -комуњаре. Не занимају ме политичари, али сам примијетио да су они које нападају овакве комуњаре на правом путу. Мета им је Спајић, геринговским методама покушавају да га сруше, али је он подигао на неки ниво пензије, плате, старачке накнаде. Обећава још повећања,а ови би хтјели да тога нема и да боље краду. Другови и другарице , комунисти и стаљинисти, изгледа да ће те га п…..ти.

    6
    8

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Privacy Policy