Чепурин: Нећемо да будемо већи Срби од вас
1 min read
Русија је увек заинтересована за снажну и просперитетну Србију. Јачање Русије често је јачало и Србију. Ваша земља ће увек бити наш савезник, јер је то геополитичка стварност.
То у интервјуу за “Новости” поручује руски амбасадор у Београду Александар Чепурин, који тврди да је у последње време, и поред неких компликација, “очито активирање руско-српског дијалога”. Он не крије да је Москва спремна да подржи Србију у доношењу одлука о важним питањима:
- А најважније питање је енергичан привредни и социјални развој и очување идентитета без чега нема перспективе. И за Русију, и за Србију. Имали смо огромну историју, али ми смо упорни – победнички народи. Упркос изазовима успели смо да очувамо идентитет. Као Словени, заједно, најбољи смо у више области: у математици и физици, хокеју и тенису, балету и литератури, кошарци, музици… Данас је важно да успоставимо дугорочну, трајну, блиску сарадњу са обостраним интересима.
Србија није у стању да сама блокира пут Косова ка УН. Можемо ли рачунати на руски вето у СБ ако се постави питање столице у УН за Косово?
- То је питање, пре свега, саме Србије и њене политичке воље. Постоји баналан али прецизан израз – Не можемо да будемо више Срби од самих Срба. Русија хоће да подржи Србију у УН ако то буде неопходно. Више пута смо нагласили да Србија има нашу пуну подршку, али овде је важно тачно разумевати стратегију Београда. О ситуацији на КиМ наш став је јасан и увек смо, директно или индиректно, подржавали настојања Србије у очувању интегритета, уз међународно право. Залажемо се за решење ситуације на КиМ, уз поштовање интереса Срба који тамо живе и гаранцију да ће њихове културне вредности бити сачуване. Иначе, немамо утицај на ток садашњих преговора, јер је захтев прошле владе био да се они одвијају преко ЕУ, а не УН. Обратили су нам се с молбом да ту одлуку подржимо и ми смо то учинили. Иначе, још нисмо видели никакав папир као резултат преговора уз посредништво ЕУ, који бисмо могли званично подржати и према њему се одредити. Приметили смо да се читаву годину вршио притисак на Србију. Али то је било само на радост обожавалаца госпође Ештон.
Коси ли се чврсто настојање Београда да уђе у ЕУ са стратешким интересима Кремља на Балкану?
- То је избор саме Србије. Ако она сматра да ће то бити боље за њен народ – онда је то њено пуно право. Русија нема никакве алергије према ЕУ. А, што се тиче безалтернативности избора – то је онда спорно питање.
Јесу ли ојачале везе Београда и Москве, од када је на власти нова политичка гарнитура?
- За разлику од прошле власти која је Русију звала кад другог решења није било, сада су приметна два фактора: прво, ти односи воде убрзавању наше међусобне сарадње, која је у неким областима сада у ембрионалном стању, и друго – узајамна корист. Председници Путин и Николић два пута су се састајали, у Москви и Сочију. Русију је посетио и потпредседник Вучић који је, осим у ширем кругу, учествовао и у преговорима у четири ока. Пролетос је у Москви боравио и премијер Дачић. Такви састанци су несумњиво корисни.
Да ли у јачању тих веза помаже “сестрински однос” СНС са Јединственом Русијом?
- Све велике политичке партије, па тако и ЈР и СНС, имају активну сарадњу са странкама у другим земљама. Та сарадња је природна, пре свега, јер су те две странке централног усмерења, патриотске и уживају огромну подршку грађана.
Какав би био одговор Русије ако би Србија кренула ка чланству у НАТО?