Čepurin: Ako su ujedinjene, Rusija i Srbija su nepobedive!

Aleksandar Čepurin, ambasador Rusije u Beogradu: Svi limiti na ratove i krv već su iscrpljeni. Moramo da se sećamo naše vere i ćirilice.

Povodom velikog praznika svoje otadžbine – Dana narodnog jedinstva, ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Čepurin u autorskom tekstu za „Novosti“ skicira istorijsku panoramu najveće slovenske zemlje i analizira perspektivu odnosa sa Srbijom:

Svaki Srbin zna šta znače četiri slova S. Ona su napisana na srpskom grbu i na zastavi Srbije. Preinačivši ove reči u: „Samo sloga Rusiju spasava“ – saznajemo suštinu praznika Dana narodnog jedinstva, praznika svih naroda i društvenih slojeva koji se obeležava 4. novembra i koji je posle Dana Rusije (12. juna) drugi po značaju.

Koreni praznika dosežu duboko u istoriju: 4. novembra 1612. godine odigrao se događaj kada je sam narod bez učešća vlasti odlučio sudbinu Rusije. U zemlji tada praktično nije bilo vlasti.

Nakon sedam vekova, godine 1598. završena je vladavina prve ruske dinastije – Rjurikoviča. Vlast su zgrabili oligarsi. Godine 1603. počela je glad, i pojavili su se carevi-samozvanci. Država je počela da se cepa. U nju su prodrli osvajači. Vojske Poljaka i Šveđana osvojile su mnoge ruske gradove. U Moskvi je pod tuđinima godinama vladalo bezakonje. Zemlja se našla u rasulu koje je potrajalo skoro deset godina.

Februara 1612. godine pojavio se prvi u istoriji Rusije svestaleški nacionalno-oslobodilački pokret. Trgovci, Kozaci i srednja klasa gradova centralne Rusije postali su njegova pokretačka snaga. Vođe ovog pokreta postali su svenarodno izabrani predstavnici dva glavna socijalna staleža, trgovaca i vojnog plemstva, Kozma Minjin i Dmitrij Požarski. Tokom oslobodilačkog pohoda na Moskvu narodna vojska uključila je u svoje redove praktično sve narodne, vojne, kozačke i plemenske jedinice koje su tokom smutnih vremena dejstvovale u interesima oligarha i drugih država. Ideja oslobođenja svoje zemlje ujedinila je sve ove ljude. Samo sloga je spasla Rusiju.

Prvi juriš na moskovski Kremlj dogodio se 22. oktobra po gregorijanskom kalendaru (sada je to 4. novembar). Od 1649. godine ovaj je dan proglašen za državni praznik – Dan Kazanjske Bogomajke. Za ovu ikonu znaju u Srbiji. Zapravo, pomoću ove svete ikone koje se pojavila u 16. stoleću oslobodioci su objašnjavali spasenje Rusije.

Pre deset godina većinom glasova praktično svih parlamentarnih stranaka praznik je bio ponovo proglašen svenarodnim. Rusija je multietnička zemlja. Iako je pretežna većina građana zemlje pravoslavna, odlučeno je da se ovom prazniku ne pridaje verski značaj. Ovaj je praznik svih nas. U nekom smislu, ovaj se praznik vremenski podudara sa praznikom 7. novembra koji se obeležavao preko 60 godina i bio je državni praznik SSSR – „Dan velike Oktobarske socijalističke revolucije“.

Od reči „jedinstvo“ započeo je preporod savremene Rusije, koja se razvija, koja je jedinstvena i ima svoju strategiju i perspektive. Jedinstvo je veoma važno i za Rusiju, i za Srbiju. Jedinstvo je naročito sada neophodno narodu Srbije. U Rusiji je popularna parola: „Dok smo jedinstveni – nepobedivi smo“.

Bukvalno pre 20 godina doživeli smo „najveću geopolitičku katastrofu 20. veka“ – raspad SSSR. Milioni porodica su bili razdvojeni. Unutar zemlje dogodio se raskol između tradicionalnog društva kolektivnih pogleda i nove ruske individualističke buržoazije. To se prevazilazi korak po korak. Ali još treba štošta učiniti.

Za Srbiju ovo su relativno novi problemi. Veći deo svoje istorije Srbi su okupljali oko sebe narode i zemlje. Srbija više ne sme da dopusti unutrašnje raskole, naročito kad je reč o samom postojanju srpske države, srpskog naroda i suvereniteta zemlje. Potrebni su ciljevi i dela koja ujedinjuju: „Samo sloga Srbiju spasava“.

Svi limiti na ratove, krv, duboke raskole su iscrpljeni. Pred Rusijom i Srbijom, po mom mišljenju, jesu zadaci energičnog razvoja, borba protiv negativnih pojava kao što je korupcija, potraga za novim investicijama, novim tržištima, stvaranje novih radnih mesta, socijalno-ekonomski progres, zaštita suvereniteta naših zemalja.

Jedinstvo Rusije i Srbije je u onom što je korisno za obe zemlje i za naše narode – to je važna karika procvata naših naroda. Moramo da se sećamo svoje prošlosti, svog identiteta, svog jezika, naše ćirilice, naše vere. Moramo da idemo napred pomažući jedni drugima.