Цене гаса у просеку ниже од годишњих цена на берзама

Тврдње Енергетске заједнице, из извештаја од пре два, да крајњи купци гаса у Србији скупље плаћају овај енергент од осталих због тога што имају само једног добављача, руски „Гаспром”, нису тачне, тврди за „Политику” генерални директор „Србијагаса” Душан Бајатовић.

Како се наводи у извештају Енергетске заједнице, за крајњег купца у Србији цене су остале исте, док су у земљама чија тржишта имају више снабдевача и конкуренцију, знатно ниже.

Разлика јасно показује цену монопола за тренутног корисника гаса и одбијање поштовања правног оквира уговора о Енергетској заједници, наводи се у овом извештају. Зависност од дугорочних уговора са само једним снабдевачем (Србија) и ограничен приступ трговаца гаса преносним мрежама додатно утичу на проблем смањења цене кубика гаса у Србији.

Под тим условима потрошачи не могу да искористе повластице конкуренције, тврде у Енергетској заједници.

Први човек „Србијагаса” објашњава да Србија има значајну нижу цену. Цена гаса на бугарско-српској граници је тренутно 155 долара за хиљаду кубика, што је ниже од цене гаса коју добијамо на мађарској граници преко Украјине, који стаје 160 долара по хиљаду кубика, уз додатне доплате за транзит, каже он.

Набавка за српске потрошаче у прва два квартала 2021. године биће од 60 до 90 долара јефтинија за хиљаду кубика гаса, него у случају да се купује на некој берзи, каже Бајаотвић и наводи да је на најликвиднијој европској берзи гаса, у Холандији, цена сада 240 долара.

– Тачно је да имамо дугорочан уговор с „Гаспромом”, али су цене гаса за нашу земљу у просеку ниже до годишњих цена на берзама, што је такође познато и проверљиво – изричит је Бајатовић.

Војислав Вулетић, председник Удружења за гас Србије, каже да посао Енергетске заједнице није да се меша у односе „Гаспрома” и Србије и да одређује цене гаса нашој земљи, већ да се бави интерконекцијама у Европи и на западном Балкану.

– Истина је да је Србија баш због дугорочних уговора с „Гаспромом увек имала јефтинији гас у односу на остатак Европе. Јасно је да ово само још један покушај антируског лобија у нашој земљи да се „Гаспром” уклони с српског тржишта што је немогуће. Не зато што је Србија емотивно везана за овог гасног гиганта, већ због чињенице да наредних 15 до 20 година  Европу и овај део Балкана једино може редовно да снабдева гасом Русија, то јест „Гаспром” – каже Вулетић.

На питање који ће гас стизати гасоводом Ниш–Димитровград за чију изградњу је део пара дала Европска унија, он одговара – такође руски гас.

– Течног природног гаса о коме прича Америка нема довољно, а и ако би га било он је прескуп за српске услове. Осим тога, нема техничких могућности да стигне до Србије. Азербејџанског гаса такође има у ограниченим количинама које су унапред купљене. У ситуацији када је Србија после пола века успела да добије паралелни гасовод „Турски ток” ни због нас, нити због оних којима ћемо овом рутом испоручивати енергент будућности, не смемо бити неозбиљни и допустити проблеме у снабдевању. А то се неће догодити само захваљујући руском гасу, свидело се то Енергетској заједници или не – закључује Вулетић.

Прочитајте ЈОШ:

Вакцинисано више од 200.000 људи у Србији

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: