Нафта, илустрација
Цена барела сирове нафте на европском тржишту ову седмицу је започела са 105 долара. Од почетка рата на Блиском истоку нафта бележи скок и до 40 одсто, док су цене гаса скочиле за 50 одсто, у неким земљама и дупло више. Због скупе нафте и гаса већ се рачунају економске последице, а највећи страх је од инфлације.
Само две седмице од ратног сукоба на Блиском истоку европске земље предузимају разне мере како би се избориле са скупом нафтом и гасом: смањују се акцизе, марже на деривате, забрањује извоз деривата и најављују подршке најсиромашнијима. Али цене на пумпама је тешко обуздати и већ се преливају на друге производе.
„Цене гаса расту и то ме веома брине, мораћу да подигнем цене неких пецива јер не можемо да поднесемо све трошкове. Крајњи потрошач плаћа“, рекао је Жоњи Гомеш, власник пекаре у Португалији.
За надокнадом нових трошкова трагају и у Немачкој.
„Ово повећање цене горива које тренутно имамо резултирало би приближно 75.000 евра додатних месечних трошкова за нас, које не бисмо могли да надокнадимо од наших купаца ако не прилагодимо цене у кратком року“, рекао је Улрих Бол, власник фирме за транспорт у Немачкој.
Још већи проблем је што се убрзано празне европска складишта гаса. А у Персијском заливу један заробљен танкер са течним гасом са осигурањем кошта и до 250 милиона долара.
„Високе цене горива и нагли пораст цена енергије су ратне ране које су нас захватиле. Одбрана економске добробити породица и предузећа је приоритет“, навео је Никола Прокачини, члан парламентарне групе ЕЦР из Италије у Европском парламенту.
„Веома смо забринути у екстремном сценарију, ако рат даље ескалира, то би могло значити још једну рецесију за немачку економију“, рекао је Марсел Фрачер, председник Немачког института за економска истраживања.
Енергетску кризу у Европи продубљује и већ постојећи проблем због руско-украјинског рата и одрицања од руских енергената. Словачка и Мађарска свакодневно инсистирају у Бриселу да утиче да Украјина поново одврне славине нафтовода Дружба.
„Не желимо да будемо у ситуацији да нас искључиво снабдева Хрватска. Апсолутно нисмо спремни да будемо зависни од једног нафтовода, од једног извора јер је то монополска позиција“, нагласио је Петер Сијарто, министар спољних послова Мађарске.
И Белгија предлаже обнављање дијалога са Русијом ради увоза енергената. Али из Брисела поручују да би ублажавање америчких санкција за руску нафту и гас био опасан преседан.
„Тренутно нам не прети опасност од губитка залиха енергената, али смо, наравно, забринути због високих цена. Ми смо изабрали курс одбацивања руског горива и важно је да се тог курса држимо, упркос високим ценама енергије у Европи“, истакао је Дан Јергенсен, европски комесар за енергетику.
Иако још нема прецизних анализа економских последица стручњаци упозоравају на чињеницу да свако повећање цене нафте за 20 долара подиже инфлацију за 0,6 посто.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
1 min read
