Чему су служиле огромне плутајуће куће у царској Русији? (ФОТО)

Биле су то заправо плутајуће гомиле дрвета у облику бродова. Годишње се градило и до 150 оваквих конструкција, а у свакој је било од 2 до 13 хиљада тона дрвета. Ови необични бродови били су око 100 метара дуги, 25 метара широки и високи 5-6 метара.

Ове барке звале су се бељане по бијелој боји, јер су, препуне свјеже насјеченог необрађеног дрвета, блистале на сунцу, огледајући се у води.

Припреме за њихову изградњу почињале су зими. Дрвосјече су у шуми проводиле непрекидно 3-4 мјесеца. Они су обарали дрвеће и одвлачили га до потока који су водили до ријека. На прољеће од брвана су правили сплавове који су потоцима пловили до мјеста гдје се градила бељана. За транспорт дрвета из шуме уз коришћење искључиво мануелног рада била је потребна беспрекорна логистика.

Бељане нису премазиване катраном, јер су одмах по стизању на одредиште размонтиране. Труп бељане обично је био направљен од око 200 стабала смреке за равно дно и око 250 стабала бора за бочне стране. Затим су стабла товарена у укрштеним нивоима, да би могла да се суше током пловидбе. Терет је обично био 2,5 до 3 метра виши од страна барке. На врху подизане су привремене куће за раднике.

Бељаном се управљало помоћу џиновског кормила, а кретала се крмом напред. Када би стигла на одредиште, потпуно је растављана, а дрво је затим продавано као грађа или за ложење.

Бељане су биле посебно популарне средином 19. вијека, када су парни бродови користили дрва за ложење. Када су бродови почели да користе нафту, потражња за дрветом је опала, али су бељане коришћене све до краја 19. вијека, углавном због традиције.

Извор: https://rs.rbth.com/istorija-rusije/86786-ogromne-plutajuce-kuce-u-rusiji