Чекање правде: Српске жртве траже одговорност за ратне злочине ОВК на Косову и Метохији

Српске жртве ратних злочина УЧК на Косову и Метохији са великом пажњом чекају суђење Хашиму Тачију и његовим сарадницима из команде некадашње терористичке организације, које 1. марта треба да почне пред Специјализованим већем косовског суда у Хагу.

Да ли ћемо дочекати правду за све жртве на Косову и Метохији?

Од злочина је прошло више од четвртине века, а и даље породице несталих и на стравичне начине мучених жртви, чекају да неко одговара за почињена недела.

Многи, који су упућени у дешавања 90-их година, с горчином у стомаку и чињеницама у сећању, питају се исто, докле?

Овим темама у јутарњем програму Редакција, бавили су се Горан Петронијевић, адвокат и Веселин Џелетовић, књижевник и новинар.

Петронијевић је пошао од карактера оптужнице према Хашиму Тачију, званом Змија, у време његовог командовања јединицама ОВК.

– И после 25 година ове оптужнице које се подижу пред специјализованим већем, Косовског суда, као и само тужилаштво не даје ни део оних резултата које је требало да дају, у односу на албанске жртве! – започео је Петронијевић.

Назвао је сукобе становништва са тог простора – тероризам и антитероризам – елементима грађанског рата.

– У таквим стварима долази до велких проблема, који се тешко размотавају. Оно што сад имамо је у 80 одсто случајева, резултат политичких и криминалних сукоба, албанских ОВК и ФАРК-а, за политичку превласт на Косову и Метохији!

Претходна дешавања и суђење окарактерисао је као ураниловку, у којој су, поново, српске жртве скрајнуте и непризнате!

– Јако се љутим када видим ову врсту „ураниловке“, која личи на све оне сличне где се прикривају српске жртве. То је исто било у Сарајеву, то је исто у Хагу, где неће да кажу колико је Срба пострадало – рекао је Петронијевић, назвавши албанске злочине етничким чишћењем Срба тада и сада.

Не може се заборавити да је трибунал за бившу Југославију својевремено дозволио да више од 20 сведока злочина над Србима не доживе да о ономе што знају говоре пред судом, па су тако у недостатку доказа ослобођени Рамуш Харадинај и други припадници ОВК?

Џелетовић, иначе веома познат аутор романа „Српско срце Јоханово“, сложио се са саговорником да је заборав узео своје, а време однело животе јединих сведока који су могли потврдити злочине.

– Лично сумњам у рад тог суда, после толико година, значи да само желе да ублаже то што се дешавало тада. Погледајте те сведоке! Они су, ко зна где нестали, заборав је узео своје. Видите шта је сада било са тим Шиптарима које је УЦК, желећи да да пример, отимао, посебно Шиптаре који су били лојални држави Србији – рекао је и додао:

– Они, да су желели да истраже те злочине, то би било давно завршено. Немојмо никада заборавити да је истина позната светској јавности. Дик Марти је објавио све те чињенице. Али истина је позната! Они су поставили бившег америчког амбасадора Џона Клинта Вилијамсона, да истражи све то, његов тим је од 2011. -2014.године истраживао све наводе Дика Мартија и потврдио његова истраживања -испричао је Џелетовић.

Србе је назвао немоћним да нешто ураде поводом шиптарског тероризма.

– Упорно инсистирам на две ствари. Ми их можемо победити само уметничком формом! Кроз спорт, као што Ноле ради генијално, и филмовима. Свуда треба да се понавља да се то дешавало у време мира! Хоће ли ти људи, зликовци, бити кажњени? Дик Марти потврђује да су криви, Хашим Тачи и Рамуш Харадинај, доказано је, да су криви за то! – нагласио је.

Нови суд, основан са циљем да истражи наводе европског извештиоца Дика Мартија о злочинима косовских Албанаца, као и случај трговине људским органима, посебну пажњу посветио је безбедности оних који се одлуче да открију своја сазнања о догађајима од 1998. до краја 2000. године на КиМ у којима су жртве били Срби.

Петронијевић се вратио на полазну тачку:

– Уколико је Албанац убио Албанаца то је злочин. Многи су осуђени. Албанци који су страдали од српске руке су имали сатисфакцију, Албанци који су страдали од албанске руке, нису имали сатисфакцију! Суд је успостављен за неку врсту сатисфакције тим жртвама, али не и српским и ромским жртвама! Жртве су увек исте, људи су у смрти исти, али Срби очигледно нису! Ми смо и тамо дискриминисани! Док не видим суд за етнички мотивисано убијање Срба нећу веровати да раде како треба! – рекао је Петронијевић и назвао Албанце извођачима, а НАТО покретачима и организаторима свих злочина.

Џелетовић се надовезао реченицом да Србе убијају два пута.

– У смрти нису сви исти! Србе убијају два пута. Кад их убију они сруше и гроб да не могу никад да те нађу! И то се не дешава нигде у свету! Ниоткуда нема нам одјека! – закључио је Џелетовић.

Иначе, он је у свом роману сликовитим поетским стилом пренео истинита дешавања из 1999. године.

Трагом злочина 1999.године

Књига „Српско срце Јоханово“ Веселина Џелетовића настала је по истинитом догађају. Ово је прича о српској породици, јединој преосталој у селу, готово искорењеној, прича о Немцу Јохану Вагнеру, који носи срце Србина, киднапованог на Косову и Метохији 1999. године.

Да ли срце памти? Препознаје ли пределе и људе које је волело и пошто оконча један и започне неки сасвим нови живот у грудима другог човека? Дуго је ова и слична питања постављао себи Јохан Вагнер, Немац племићког порекла, велепоседник у чијим грудима је куцало Срце Србина са Косова и Метохије.

После успешне трансплантације, Вагнер почиње да сања непознате пределе, православну цркву, сеоску кућу и пред њом плавооког дечака. Временом, снови се претварају у кошмар ратних слика и Јохан, њиховим трагом долази на Космет, одлучан да открије идентитет донора.

Писац је Јохана упознао 2004. на развалинама српског гробља у једном косовском селу и тако сазнао за невероватну причу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: