Чекај ме, и ја ћу сигурно доћи – пјесма и прича за сва времена
1 min read
„Чекај ме, и ја ћу сигурно доћи“ је по мишљењу многих најљепша љубавна пјесма на свијету икада написана. Написао ју је руски писац Константин Симонов, а због услова у којим је настала ушла је у антологију.
Ако сте којим случајем учили руски сигурно сте рецитовали чувену пјесму Симонова, а нисте имали појма како трагичну љубав је пјесма опјевала.
Пјесма говори о љубави, али и о великој жртви. Константин Симонов је био велики руски писац и пјесник безнадежно заљубљен у Валентину Серову, тада најљепшу и најпопуларнију глумицу. Али, Валентина је била удата, те су његове љубавне патње утолико биле веће. Након што јој је супруг генерал, кога је јако вољела, преминуо, Валентина је дуго патила. Потом се упуштала у многобројне љубавне афере, али никог није успијела да заволи као свог покојног супруга.
А онда, ратне 1940. године упознаје њега, популарног и вољеног руског писца, који је годинама уназад тихо чезнуо и маштао о њој. Ушли су у љубавну везу која је била све оно о чему је писац маштао, али, невоље тек долазе. Симонов је отишао на ратиште и у јеку највећих борби схватио је да се неће вратити кући жив. Једино што га је одржавала била је фотографија и мисао на своју прелијепу Валентину која је жељно ишчекивала да јој се врати. Тада је одлучио да јој напише пјесму која ће јој говорити колико је он воли, чак и када га не буде више.
Пјесму, која је требала да стигне Валентини након његове погибије је ставио у џеп, мирно ишчекујући свој судњи дан. Међутим, десило се чудо – јединица у којој се Симонов налазила некако је избјегла финални удар непријатеља, и писац се, жив и здрав вратио кући својој драгој. Са пјесмом у џепу.
Вјенчали су се 1943, а пјесма о љубави која надјачава смрт у комбинацији са „хепи-ендом“ обишла је цио свијет, и преведена на чак 35 језика!
Но, пар наредних година није имао среће. С обзиром да су били јако популарни, пласиране су гласине да је Валентина варала Симонова док је био на ратишту и писао јој „најљепшу пјесму на свијету“. Иако се доказало да то није истина – генерал Рокосовски са ким су јој приписивали аферу је већ био у срећној и дугој вези, а глумицу је срео на кратко тек неколико пута, брак глумице и писца је био уздрман.
Њена каријера креће силазном путањом, Симонов је напушта 1957, она се одаје алкохолизму и умире сама 1975. у Москви.
Od strane jednog apsolutno rusofobnog BBC – ja , ova pesma je proglašena za najlepšu ljubavnu pesmu koja je ikada napisana !
Poznata mi je pjesma odavno ali je uvijek bilo -Čekaj me,ja ću sigurno doći-bez ovog i.
Divna pjesma! Ko je u CG ’90-tih išao u gimnaziju, učio je ovu pjesmu iz srpskog jezika i književnosti. Bila je u grupi od onih nekoliko pjesama koje se rado recituju na pauzama između časova. Eto, rat je bjesnio oko nas, na TV-u samo ružne vijesti, u odjeljenjima smo imali bar po jednu „izbjeglicu“, a mi smo pored ove pjesme recitovali Opomenu Desanke Maksimović, Mostarske kiše Pera Zubca, Barbaru Žaka Prevera, Ko sam, šta sam Sergeja Jesenjina,…
I u ružnom vremenu mladost zna da stvori lijepe uspomene.
мислим да је Тома ово певао
нас су „наши“ медији затровали западном „културом“ где пороци личе на врлине, где нагон надмашује разум, где култови исмејавају митове, где је све наопако правилно
на истоку има и бољих слика, и бољих скулптура, и бољих песама, и бољих филмова… само се не хвалишу тиме по васцјели дан