• Насловна

Царевић: Нек је вјечан српски народ у Боки которској и широм Васељене

6 година ‎ ИН4С

Бесједа градоначелника Будве Марка Бата Царевића у манастиру Подластва, 28. септембра 2019. године

Марко Бато Царевић, фото: Принтскрин

Бесједа градоначелника Будве Марка Бата Царевића у манастиру Подластва, 28. септембра 2019. године

Ваша светости, Ваше високопреосвештенство, Ваша преосвештенства, Уважене екселенције, амбасадори републике Србије, Руске федерације, даме и господо, драги пријатељи

Помаже Бог,

Стајати на овом светом мјесту и рећи неку ријеч пред сјенима наших предака и пред вама уважена господо, велика је част али и одговорност.

Сваки камен овог манастира и свака стопа његове порте натопљени су споменима наших часних претходника, владика и монаха који су овдје служили Богу и народу. Натопљени су бедеми манастирски сузама и љубављу овога народа непоколебиво вјерног Крсту од три прста!

Данас су се узвијале душе прађедовске од оних који су свето крштење овдје примили прије хиљаду и по година до наших ђедова и очева који вјечни санак бораве под овом бијелом мраморном плочом.

И највећи међу пјесницима сада би кликнуо:
Благо мени, јуначка слободо!
Јутрос си ми дивно воскреснула,
Из гробова нашијех ђедовах.

Ако ико, ми поникли на овом простору Грбља, Маина и Паштровића, знамо шта је наша Српска православна црква, која нам је од почетка била сигурни водич кроз буре живота. Свијетло које је упалио Свети Сава нико никад није успио да угаси у нашим срцима и души.

То свијетло истом снагом сија кроз вјекове, јер је имао ко да га одржава, да га носи пред народом, кроз таму и смутна времена. Када су нестали са чела нашег народа краљеви и цареви, наши оци и патријарси су чували и водили народ крстом, пером и мачем.

Владика вршачки Теодор, Патријарси Макарије Соколовић, Арсеније трећи Чарнојевић и Арсеније четврти Шакабента, Гаврило Дожић, митрополити Свети Петар Цетињски и Јоанкије, Митрофан Бан само понеко име да споменем из велике дружине духовних див јунака.

У наше дане Бог нас је погледао са патријархом Павлом и његовим сарадницима, овдје присутним владикама Амфилохијем и Јоаникијем, који су наставили то свето дјело, предвођени сада патријархом нашим Иринејем.

Ту су и многобројни свештеници и монаси и сестре монахиње, који се брину за опстанак и духовно и морално здравље и препород народа.

А наш народ само када је био уз своју Цркву православну, био је истински Божји народ, снажан да одоли свим нападима непријатља и да сачува свој образ и достојанство, од Немањића до Петровића и Карађорђевића и до наших дана, када поново трпимо свакојаке нападе на духовне и народне темеље, име српско, писмо Ћирилово, све оно што нам је одлика међу свим европским народима и државама.

Велика је част за Грбаљ, Боку Которску и Црну Гору што је данас са нама, међу својим народом и вјерницима, наш патријарх Иринеј. Овдје гдје се рађала Српска православна црква, ту је домаћин наш патријарх, већ осам вјекова.

Ми, Срби из Боке и Црне Горе добро знамо своју историју, чувамо спомен о нашим прецима, о јунаштву, витешком достојанству наших предака и прађедова.

Поносни смо на њих и дичимо се догађајима који су њих прославили. У исто вријеме велика је то и обавеза за нас, бити достојни чувари и наследници тако великог и часног наслеђа.
Обновљене цркве и манастири, испуњени народом и свештенством које се моли Богу и поје, показатељ је да ходимо стопама наших часних предака.

И данашњи наш сабор под сводовима манастира Подластва, сабор какав није бивао у свих хиљаду и по година досадашње његове историје, бити ће златним словима записан у историју српског народа – да се овдје у Грбљу, у Боки которској, у присуству патријарха српског и толико владика, свештенства и народа, достојно обиљежило 800 година самосталности Српске православне цркве, у процвјеталој Подластви.

Манастири Хиландар, Михољска Превлака, Острог, Тврдош, Жича, Грачаница, Пећка патријаршија, Студеница, Морача, Крка и Крупа, Житомислић, Крушедол, Раваница, Прохор Пчињски и Лепавина… испреплијетани су данас у златни вијенац наше слоге и братске љубави, овдје у манастиру Подластва.

А ево три деценије захваљујући нашем Митрополиту Амфилохију и свештенству на подручју Боке се непрестано подижу и обнављају храмови, као вјечити бедем и симбол вјере Божје и нашег постојања.

Ваша Светости,

Духовни наш оче и старатељу, дијелим синовску радост са свима које видите овдје и са онима који нијесу могли доћи али су срцем и душом са нама, због вашег доласка и читања светих молитви и освештања уљепшаног и проширеног Манастира Подластва.

Немојте се обазирати на оне малобројне и у сваком погледу немоћне, који су оспоравали ваш долазак. Већ више деценија на просторима Црне Горе врше се насртаји на духовно и историјско биће народа који овдје живи. Од рушења Капеле на Ловћену до наших дана кад се не бирају средства за уништавање српског идентитета.

Зато је немјерљиво био важан Тројичиндански сабор у Подгорици, као и онај на Савини у Херцег Новом. То су снажна свједочанства да народ чврсто стоји уз светосавску цркву своју као мајку која га је сачувала кроз вјекове. Чувала га је у временима када је овим просторима владала страна сила: млетачка, француска, аустријска, турска, фашистичка и нацистичка. Свака сила за времена – Божја свевремена! Ослоњени на ту снагу, ми смо одлучни да опстанемо и да се одбранимо.

Нема погоднијег мјеста од овога, ни боље прилике и повода од овога, да их позовемо да се врате себи и својим прецима, да престану са мржњом која је много зла донијела нашем народу. Под овим бијелим крстом леже они који су побијени због мржње, и то братомржње, а међу њима и мој дјед Душан Пићан.

Од дјечачких дана, и сам носећи тугу и бол за невино пострадалим рођацима, палио сам свијеће Богу за њихове душе али и за мир и братску слогу свега нашег народа, за срећу и благостање и напредак у свему доброме и богоугодноме.
И зато, мирне душе, позивам на престанак братомржње и насртаја на српско духовно и народно биће. Има мјеста, хљеба и воде за све да у миру живимо.

Ваша Светости, господо владике, драга моја браћо и сестре Грбљани и сви који сте дошли са свих страна,

У овом свечаном тренутку морам дати израза својој превеликој радости што смо се у овако лијепом броју окупили да се Богу захвалимо за све добро што смо од њега примили и да дијелимо радост овог историјског догађаја.

Са мјеста Предсједника општине Будва, исказујем радост и захвалност што се толико наших суграђана удружило у овоме добром дјелу и радујем се са њима у данашњем дану освештања обновљеног и увећаног манастира Подластва.

У исто вријеме исказујем и захвалност мојим сарадницима у општинској управи који су показали високу свијест и одговорност те су помогли да се ово дјело од опште користи, овако лијепо доврши. Општина Будва и до сада је имала разумијевања за културне, духовне и историјске вриједности. За мог мандата наставља тим путем а надам се и у будуће да ће тако бити. Желим да се захвалим свим приложницима за обнову овог светог храма, а посебно мојим Грбљанима и сестринству махастира Подластва, који нијесу жалили средстава, труда и рада да би се данас заједно радовали.

Бог вам платио и сваким добром вратио.

Нек је вјечан српски народ у Боки которској и широм Васељене

На многаја и многаја љета!

Амин.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: