Ћаловић-Марковић: „Црне кутије“ бившег режима и даље тајна

Ниједна “црна кутија” бившег режима није отворена, ни захваљујући Закону о слободном приступу информацијама, ни захваљујући политичкој вољи Владе.

То је “Вијестима” казала извршна директорица Мреже за афирмацију невладиног сектора (МАНС) Вања Ћаловић-Марковић.

Међународни дан слободног приступа информацијама обиљежен је јуче.

Ћаловић-Марковић каже да је доношење Закона о слободном приступу информацијама “прави тест постојања политичке воље да се неко бори против корупције у споственим редовима и дозволи грађанима да знају на који начин се користи државни новац или на који начин неко обавља јавну функцију”.

”Ни за вријеме владе Здравка Кривокапића, ни за вријеме владе Дритана Абазовића нисмо добили Закон о слободном приступу информацијама. И данас државна управа поступа по пропису који је мијењан 2017. гласовима посланика Демократске партије социјалиста. Тај закон је те године до те мјере уништен да је Европска комисија у свом извјештају указала на то да се мора унаприједити и ускладити с међународним стандардима. Уставни суд је престао да функционише, а свакако од 2017. до данас преко пет година, није нашао за сходно да одлучи о иницијативи у вези с актуелним Законом о СПИ”, казала је она.

Ћаловић-Марковић истиче да у овом тренутку “немамо законско рјешење које је, у првом реду, у складу с нашим Уставом”.

”Ово све с обзиром на чињеницу да су 2017. у текст Закона укључене додатне рестрикције и ограничење приступу подацима, којих апсолутно нема ни у Уставу, ни у међународним конвенцијама”, нагласила је Ћаловић-Марковић.

Наглашава да је од тог прописа, гора само пракса институција.

”Та пракса се није поправила промјеном власти, јер смо сви очекивали да ће неке архиве да се отворе, а ознаке тајности уклоне. Умјесто тога, имамо континуитет претходне, а поготово ове Владе, у смислу проглашења података тајним или неодговарања по захтјевима за информацијама. Подсјетићу на то да, од када се промијенио режим, није било ниједног озбиљнијег сета података који је власт објавила. Примјера ради, знамо да су деценијама на хиљаде грађана тражиле податке о приватизацијама, јер су кроз те поступке уништена и очерупана предузећа, а нови власници су се ослобађали власника и мањинских акционара. До данас ова власт није објавила ниједан податак Савјета за приватизацију”, каже Ћаловић Марковић.

Предлог измјена Закона о СПИ, наводи она, које су доставиле организације цивилног сектора, “Кривокапићева Влада је, након бројних састанака, коначно била упутила као предлог Скупштини”.

”Међутим, ова Влада га је, у пакету са свим другим који су били предложени, повукла када је изабрана и до данас није вратила парламенту. То, нажалост, говори о недостатку политичке воље да се открију постојећи послови ове Владе, као и претходни послови, а на којима се и даље налази ознака тајности”, поручује Ћаловић-Марковић.

Она појашњава да цивилни сектор нема коме да упути ургеницију у вези с измјенама Закона о СПИ.

”Зато што знамо да Влада у техничком мандату не би требало да има могућност да предлаже законе. Да су хтјели, био је давно готов, усклађен с европским стандардима, а што се тиче цивилног сектора, био је споран један члан, а то се могло ријешити амандманским дјеловањем у парламенту. Без разлога је предлог повучен, а нико с нама није контактирао да нам каже шта се по том питању ради, иако знамо да су неки други прописи које је урадила Кривокапићева администрација, Абазовићева их је доставила парламенту. Зашто је овај закон закључан у нечијој фиоци, то је питање”, закључила је Ћаловић-Марковић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: