ИН4С

ИН4С портал

Бурним аплаузом испраћен ансамбл Београдског драмског: Представа „Демократија“ и глумачка екипа побрали симпатије публике

Тема „интернационална“, а таква је и глумачка екипа предвођена Озреном Грабарићем (у улози председника), са уиграном министарском свитом коју су представљали Арпад Месарош, Тамара Алексић, Ивана Николић и Габор Понго

Фото: Д. Удовичић/Новости

Забридели су синоћ дланови премијерне публике Београдског драмског позоришта: бурним аплаузом поздравила је ансамбл представе инспирисане делом Јосифа Бродског „Демократија“ и извела на сцену њеног редитеља Вељка Мићуновића, пишу Новости.

Тема „интернационална“, а таква је и глумачка екипа предвођена Озреном Грабарићем (у улози председника), са уиграном министарском свитом коју су представљали Арпад Месарош, Тамара Алексић, Ивана Николић и Габор Понго.

Духовито, горко, гротескно, савремено (и свевремено) – била су актерима пуна уста демократије, принуђеним да је „утерују“ у систем и животе својих сународника. На моменте, недостајало је само оно „народе мој“ да у маестраном Грабарићу препознамо Радмиловићевог „Ибија“, иако је хрватски глумац рођен готово две деценије после београдске премијере култне представе Атељеа 212…

Његов лик, председник Базил Модестовић, “диктатор једне мале незнатне државе” (како каже писац) данас би се могао препознати и у малим и у великим вођама, како близу тако и далеко од брдовитог Балкана.

Слобода никад већа, а права никад мања… „Слобода“ изражавања постала је само изговор за прекршај, за манипулацију, превару, за сваку врсту поигравања са туђим животима и вредностима. Демократска начела која би требало да буду чиста и једноставна не само да су злоупотребљена него су и друштвено метастазираала у аморалном правцу. НЈени постулати су и даље тачни, имају и прецизне оквире, али су – непримењиви. Зато постављамо питање да ли је данас демократија превазиђена – рекао је за наш лист уочи премијере редитељ Мићуновић.

Ипак, довољно је – како кажу јунаци представе – уместо било ког појма ставити реч „демокраија“ да зазвучи примамљиво, пожељно, истинито. А какав би био одговор на парафразиран стих „хоће ли демократија умети да пева као што су сужњи певали о њој“ – показао је мук и мрак на крају представе.

Два театра

Синоћна представа изедена је у копродукцији Београдског драмскг и Новосадског позориша (Ујвидеки синхаза),а у ауторској екипи су и драматург Слободан Обрадовић (који је с редитељем урадио и адаптацију текста)композитор Ирена Поповић Драговић и костимограф Јелена Стокућа, преносе Новости.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *